Princ Čarls: Rado bih ponovo došao u Beograd

Istovremeno se prvi „naš“ čovek zapošljava u administraciji EU. Prvi „naš“ čovek u administraciji EU 2023. zapošljava svoju, ženinu i kumovu familiju. Do kraja godine naši, zapadni Balkanci, čine 10 odsto administracije EU. Zbog mera štednje EU, 2026. otkaze dobijaju čistačice, vozači, baštovani, kuvari, svi državljani Belgije. „Naš“ udeo u administraciji EU prelazi 90 odsto. Od januara 2028. predsedavanje EU preuzima Srbija. U februaru EU napušta Nemačka. Uskoro Francuska i Britanija… „Vic je duži i uvek se završava time da mi, zapadni Balkanci, uništimo EU.

Stvarnost je demantovala ovu šalu. Velika Britanija je, na referendumu, rešila da napusti EU, a mi zapadni Balkanci stojimo u predsoblju Brisela, uz naznake da ćemo možda 2025. ući. Na Samitu o Zapadnom Balkanu, održanom početkom nedelje u Londonu, u okviru Berlinskog procesa, ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić govorio je u stilu pomenutog vica. „Znao sam da nešto nije u redu čim se Boris DŽonson nije pojavio danas. Kad god se mi iz bivše Jugoslavije okupimo na jednom mestu, to će da se raspadne“, poručio je ministar Dačić.

Ostavka DŽonsona, zbog neslaganja sa premijerkom Terezom Mej, uzdrmala je Britaniju i Konzervativnu partiju, ali je Samit balkanskim zemljama održao i važnu lekciju. Pojedinci i političari su važni, ali su još važniji sistem i institucije. DŽonson, koji je, uz premijerku Mej, trebalo da bude glavni domaćin premijerima i ministrima Srbije, Albanije, BiH, Kosova, Makedonije, Crne Gore, kao i evropskim partnerima podneo je ostavku uoči Samita, ali je njegovu ulogu preuzeo britanski ministar za Evropu Alen Dankan. Samit je protekao očekivano, potpisane su tri zajedničke deklaracije, Britanija je najavila povećanje svoje pomoći regionu sa 41 miliona funti Fonda za prevenciju konflikta, bezbednost i stabilnost u 2018/2019. godini, na 80 miliona funti u 2020/2021. DŽonsonov izostanak se nije osetio.

Kada se pominje Britanija jedna institucija je konstanta po kojoj ovu zemlju prepoznaju. Britanska kraljevska porodica. Vladarskih i kraljevskih porodica u svetu ima „tušta i tma“, ali je jedna – britanska, s pravom najpoznatija. Da Balkanu pridaju značaj, Britanci su pokazali i time što je, po završetku Samita, u palati Sv. DŽejms u Londonu prijem organizovao Čarls, princ od Velsa sa suprugom Kamilom, vojvotkinjom od Kornvola. Uz premijere i zvaničnike balkanskih zemalja, prijemu su prisustvovali gosti iz EU, među kojima je sigurno najznačajnija bila kancelarka Angela Merkel, kao i grčki premijer Aleksis Cipras, brojni predstavnici nevladinog sektora, organizacije i pojedinci koji promovišu ideje pomirenja i tolerancije.

Kada ubeđeni republikanac i najviše zbog „Bitlsa“, pritajeni anglofil, u koje sebe ubrajam, dobije poziv za prijem NJegovog kraljevskog visočanstva princa od Velsa, pitanja samo naviru: Zašto mene, čime sam zaslužila, kako se obući, šta ako nešto „lupim“, pamti “ your highness“ ne „majesty“… Princ je to ipak. I to pravi. Kakav je prijem princa Čarlsa? Impresivan. Pri čemu se ta reč ne odnosi na ono što mnogima prvo padne na pamet kad se pomenu prijemi, piće i hranu. Britanci su tu vrlo skromni. Jednostavno, goste impresioniraju zdanjem u kom ih prime, istorijom, ambijentom… Palata Sv. DŽejms je, do gradnje Bakingemske bila zvanična rezidencija britanskih monarha. Odavno to nije i danas služi za organizovanje prijema. Iz salona u salon vidi se bogata istorija nekadašnje imperije. Ukoliko je vreme lepo kao što je bilo 10. jula, prijemi se organizuju u bašti. Zvanice dobiju pismeno obaveštenje i osnovne informacije o protokolu. Sve je daleko jednostavnije nego što bismo očekivali. Policiji na ulazu pokažete pozivnicu i lični dokument i uđete. Na garderobi ostavite mobilne telefone i slične naprave. Pušenje nije dozvoljeni ni u palati ni u bašti.

Princ sa suprugom pojavljuje se otprilike pola sata pošto stignu gosti. Protokol palate planira sa kim će se princ upoznati, rukovati, razgovarati. Princu Čarlsu sigurno nije lako da svakog dana upoznaje silne ljude, ali neverovatno sa kojom pažnjom se obraća sagovornicima. Zaista imate osećaj da vas sluša i da ga zanima ko ste. Po protokolu, pripadniku britanske kraljevske porodice se ne obraćate prvi i nikako im ne pružate ruku ili, daleko bilo, grlite. Ali sam Čarls ume da prekrši protokol. Princ od Velsa insistira na rešavanju pitanja nestalih u sukobima na tlu bivše Jugoslavije. Prošle godine je primio porodice nestalih u svojoj rezidenciji. Bio je toliko potresen njihovim pričama da je pojedine članice udruženja zagrlio. To da je princ Čarls prekršio protokol grljenjem gostiju objavio je jedan britanski tabloid. Sticajem okolnosti, 10. jula je među njegovim gostima bile su iste predstavnice udruženja. „Mi se znamo, čini mi se“, rekao je princ Čarls jednoj. Na podsećanje da ga je britanski tabloid „optužio“ za kršenje protokola na njihovom susretu, princ Čarls je jednostavno rekao „Pa da ga prekršimo ponovo“ i zagrlio gošću.

Prilazi tako princ Čarls gostima koji stoje oko numerisanih stolova, uz pratnju protokola, upoznaje jednog po jednog, pruža ruku, „razmeni koju reč“. Od Milana Antonijevića, iz Komiteta pravnika prima i poklon – značku sa znakom ljudskih prava. Pruži i meni ruku, ja kažem ko sam. „Iz Beograda? Bio sam tamo sa suprugom pre dve-tri godine“, reče meni princ Čarls, na šta hitro (vremena nema puno), odgovorim da je pre dve godine bio u Beogradu i Novom Sadu, da je poseta bila izuzetno uspešna i da bi mogao ponovo da dođe. Kad može Vučić da se stalno meša u ingerencije drugih da se i ja njemu umešam u posao. I pozovem princa Čarlsa u posetu. Neće Vučić sigurno imati ništa protiv, no princ od Velsa reče da ne zna da li je izvodljivo. Ali, rado bi došao. U oči me gledao i rekao princ. I to od Velsa.

Balkan i Severna Irska

U govoru održanom na prijemu princ Čarls se prisetio da je 2016. sa suprugom posetio region. „Bilo nam je važno da odemo i vidimo napredak koji je postignut u procesu pomirenja i da upoznamo ljude koji su, iako su puno toga istrpeli, odlučni da grade prosperitetnu i sigurnu budućnost“, rekao je princ Čarls, koji je Balkan uporedio sa Severnom Irskom i iskustvom njegove zemlje sa irskim problemom.

Prema rečima princa od Velsa, koji se prisetio svog rođaka lorda Mauntbatena, koji je poginuo u eksploziji bombe pre skoro 40 godina, iskustvo Severne Irske i irskog ostrva, pokazuju da su „krivica, nepoverenje i mržnja prirodni, instinktivni odgovori decenijama, pa čak i vekovima, sukoba i nepravde, ali oni nam ne pomažu da promenimo kurs“. „Za promenu su potrebni istinsko razumevanje, oproštaj, pomirenje, kao i ogromnu hrabrost i prosvetljeno rukovodstvo“, poručio je princ od Velsa.