Prinos kukuruza od četiri do 14 tona

Nije, naime, mali broj individualnih poljoprivrednika koji su sa hektara ubrali 10 tona suvog zrna kukuruza, ali ima i onih sa prinosom od ravno 14 tona po hektaru. Nažalost, neki su ubrali tek četiri do pet tona. Inače, pod kukuruzom ovdašnja preduzeća i zemljoradnici imali su 44.519 hektara. Za dan-dva sav rod biće u čardacima ili silosima, preduzeća su ostvarila prosečan prinos od 8,4 tone, a zemljoradnici 6,4 tone suvog zrna po hektaru.

– Prošle godine padavine su bile ravnomernije, pa su razlike u prinosima bile manje. U ovoj, sušnoj, godini klimatske prilike nisu mogle da prikriju greške u tehnologiji, pa su proizvođači koji su malo uložili, malo i dobili. Imamo, međutim, nemali broj proizvođača koji je primenio punu tehnologiju, pa se rezultat očitava i u prinosu od oko 14 tona suvog zrna kukuruza po hektaru – ističe agronom Aleksandar Bošnjak, direktor ZZ Ravangrad u Somboru. Ovdašnji ratari šećernu repu su uzgajali na 7.227 hektara, koren su izvadili sa blizu 90 odsto njiva, a prosečan prinos se kreće oko 52 tone korena po hektaru. Razlika između proseka na njivama preduzeća i zemljoradnika kreće se oko tone po hektaru. Ima, međutim, proizvođača koji su ostvarili rod znatno veći od proseka, pa će dobro i zaraditi u proizvodnji šećerne repe.

– Ostvario sam oko 70 tona korena repe po hektaru, jer sam puno i uložio, odnosno dao sve što je potrebno za visok prinos – kaže za Danas Đuro Sekulić, poljoprivrednik iz Čonoplje kod Sombora. Učinak u setvi pšenice je ispod očekivanog. Od planiranih 17.200 hektara dosad je zasejano 85 odsto njiva. Setvu je omela duga suša, ali i manje interesovanje proizvođača nezadovoljnih ovogodišnjom cenom.

– Setva će potrajati, verovatno, do pogoršanja vremenskih prilika, odnosno do kraja sedmice. Ratarima preporučujem da povećaju količinu semena, ali i valjak da upotrebe. Naravno, pšenica sejana izvan rokova neće dati vrhunski prinos – rekao nam je dipl. inženjer Vladislav Kronić, načelnik Odeljenja za privredu Gradske uprave u Somboru.