Somborski ratari postepeno privode kraju jesenju kampanju radova koju je, neretko, ometala kiša. To je i jedan od razloga što je pšenicom dosad zasejano 13.840 hektara, 87 odsto planirane površine. Brine podatak da je do kraja oktobra, u najpovoljnijem agrotehničkom roku, pšenicom zasejano tek 10.000 hektara, ali i da će površina najverovatnije biti manja od prošlogodišnje i planirane od 15.856 hektara. Ratari, naime, ističu da opada interesovanje za proizvodnju ove kulture, jer su, opet, više cene kukuruza, soje i suncokreta.


Ozimim ječmom je zasejana površina od blizu 1.700 hektara, što je za 15 odsto više od planirane. Prema podacima Odseka za plan i statistiku Gradske uprave, berba, odnosno žetva kukuruza obavljena je na oko 35.000 hektara, na 90 odsto površina, uz prosečan prinos od 7,1 tone suvog zrna po hektaru. Poljoprivredna preduzeća ostvaruju prosečan prinos kukuruza od 8,3 tone, a zemljoradnici sedam tona po hektaru. U toku je i vađenje šećerne repe. Pod ovim usevom bilo je 9.580 hektara, koren je izvađen sa 7.600 hektara, a ostvaren je prosečan rod od 50,5 tona po hektaru. Nije na odmet ponoviti da je suncokret ove godine po hektaru dao 2,3 tone, a soja 3,5 tona.

– Dobri prinosi, pre svega kukuruza i soje, te povećanje otkupnih cena popravili su raspoloženje ratara, odnosno stanje u poljoprivredi. Inače, imali smo kišnu godinu, padavine su pratile i setvu i ubiranje plodova, ali, ipak, možemo da budemo zadovoljni ovom godinom – kaže za Danas Aleksandar Bošnjak, direktor ZZ „Ravangad“ u Somboru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari