Prinudna iseljenja nisu prestala

Ona je, u serijalu razgovora Destinacija o društvenim posledicama korone, objasnila da je pandemija u velikoj meri uticala na ljude koji su ostali bez doma, jer im je otežala snalaženje za smeštaj. Novonastala ekonomska situacija dodatno je uticala i na mogućnost gubitka posla, dodala je Krstić i predočila da je Združena akcija „Krov nad glavom“ od početa pandemije uspela je da spreči dvadesetak iseljenja.

Prema njenoj proceni, to je oko 80 odsto od ukupnog broja iseljenja u koje je Združena akcija „Krov nad glavom“ od početka pandemije bila upućena, a većina njih bila su u Beogradu i Novom Sadu. Sprečavanje iseljenja, kako je precizirala, podrazumeva odlaganje, „jer ljudima i dalje ostaje da se na sudu izbore za svoja prava“.

Krstić je napomenula da je pandemija otežala i same akcije sprečavanja prinudnih iseljenja, jer su aktivisti „Krova nad glavom“ morali da vode računa o propisanim epidemiološkim merama i distanci. Samim tim, broj ljudi koji je dolazio na sprečavanje iseljenja bio je manji nego inače, ukazala je ona i konstatovala da su iskustva onih koji nisu uspeli da se odbrane od prinudnih iseljenja mnogo teža nego pre pandemije. Kao primer, pomenula je slučaj bračnog para Tmušić, ljudi starijih od 70 godina, koji su bez doma ostali u septembru 2020. godine, a potom živeli u parku, pošto su izbačeni iz kuće. Bračnom paru smeštaj je pronašla Združena akcija „Krov nad glavom“, iako je to bila obaveza Centra za socijalni rad, naglasila je Krstić.

Ona je upozorila da situaciju onih koji su tokom pandemije izbačeni iz domova dodatno pogoršava to što odlaskom kod prijatelja i poznanika povećavaju rizik od širenja korona virusa.

Upitana kako su nadležni odgovarali na zahteve da se tokom pandemije odlože prinudna iseljenja, Krstić je podsetila da su ona „zvanično“ obustavljena u prvom talasu, od marta do maja, „mada je sredinom maja bilo jedno iseljenje u Novom Sadu“.

U drugom talasu pandemije, od sredine novembra do sada, kako je ukazala, Združena akcija „Krov nad glavom“ apelovala je na Ministarstvo pravde da obustavi iseljenja, „jer su takva iskustva bila u susednim državama“, ali se Ministarstvo oglušilo o te zahteve.

Prema njenim rečima, predstavnici Komore izvršitelja su na zahteve odgovarali da „oni rade za profit i da ne mogu da zaustave izvršenja zato što moraju da plaćaju svoje zaposlene i izvršavaju svoje obaveze“. Na pitanje kako bi trebalo da se ponašaju ljudi kojima preti prinudno izvršenje, Krstić je uzvratila da je „najveća snaga u solidarnosti sa komšijama, prijateljima i građanima koji posmatraju šta se dešava“.

Združena akcija „Krov nad glavom“ pomaže ljudiima da se „organizuju i da se nađu na licu mesta, da bi mogli da spreče prinudno iseljenje“. Sudski postupci protiv ljudi kojima preti iseljenje „često omanu“, ocenila je Krstić i zaključila da „Krov nad glavom“ u takvim situacijama nastoji da „kupi vreme“ i tim ljudima omogući da „razviju međusobni osećaj solidarnosti i promene ono u čemu je problem“.