Prinudni rad protivan Ustavu

Od toga je 115 zahteva stiglo od organizacija civilnog sektora, koje su pozvale evropske institucije da podrže njihove predloge i utiču na Vladu Srbije da povuče sporni Nacrt.

Ono što udruženja civilnog sektora nalaze da je sporno u Nacrtu jeste to što se, između ostalog, njime predviđa prinudni rad kao uslov za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, što je suprotno ustavnim garancijama i međunarodnim obavezama Srbije u pogledu sprečavanja prinudnog rada i diskriminacije. Novi nacrt takođe uslovljava novčanu socijalnu pomoć „redovnim školovanjem i ostvarivanjem uspeha u obrazovnom sistemu“. Kritike se odnose i na mogućnost da brojne podzakonske akte propisuje ministar bez prethodnog propisivanja osnovnih pojmova, čime se sistem socijalne zaštite centralizuje, a što je u suprotnosti sa osnovnim načelima pravne sigurnosti. Nevladine organizacije takođe smatraju da Nacrt daje preširoka ovlašćenja centrima za socijalni rad u pogledu prikupljanja podataka o korisnicima, što stvara rizik od kršenja prava građana na privatnost.

Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Union, smatra da Nacrt sadrži neka vrlo čudna, „da ne kažem neustavna rešenja“.

– Generalna ocena bi bila da je on usmeren ka dve stvari. Da se što više smanji krug korisnika usluga socijalne zaštite i tu nailazimo na neke stvari koje su već kritikovane u javnosti, recimo, ono što je bilo regulisano uredbom o radnoj aktivaciji korisnika novčane i socijalne pomoći za koji je pokrenuta ocena ustavnosti, koju naravno nikada nismo dobili od Ustavnog suda. Imamo radnu aktivaciju koja će sada biti zakonom regulisana, a ona predstavlja klasičan prinudni rad zabranjen i Ustavom i međunarodnim konvencijama, ističe Reljanović. Prema njegovim rečima, ide se na to da se smanji broj korisnika, a to je počelo izmenama zakona o finansijskoj podršci ljudi sa decom, gde su uvedeni neki diskutabilni parametri – obavezna vakcinacija, školovanje… da bi se ostvarila neka prava po osnovu roditeljstva koja realno nemaju veze sa tim uslovima koji se traže.

– To će i u jednom i u drugom zakonu biti izvor diskriminacije, budući da je usmeren na određene grupe korisnika tih prava koje realno ne mogu ili vrlo slabo mogu da ispune te uslove koji su postavljeni. Drugi deo je usmeren ka formalnom ispunjavanju zadataka od EU, saglasnost našeg zakonodavstva sa Evropskom socijalnom poveljom. Evropska komisija je u odnosu na poglavlje 19 u pristupnim pregovorima, između ostalog, stavila zamerku na sistem socijalne zaštite, i sada umesto da se u njega sada unesu drugačije novine, taj sistem se praktično renovira na nekim principima koji zapravo uvećavaju administraciju sistema, ali ne i njegovu efikasnost – navodi Reljanović.

Kako ističe, zakon je nepovoljan za građane i samo nastavak politike koja je već odavno aktuelna.

– I raznim ministrima i predsedniku i premijerki su bila puna usta toga kako se radi na poboljšanju položaja roditelja koji su defakto stavljeni u lošiji položaj izmenama zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom, a isto će biti i sa ovim zakonom, zaključuje Reljanović.

Nevladine organizacije podsećaju da su zakonske izmene protekle netransparentno i bez uključivanja civilnog društva, te zahtevaju od vlasti da otvore „javnu diskusiju sa ključnim domaćim i međunarodnim akterima o prioritetima reforme sistema socijalne zaštite“.

– Predloženim zakonskim izmenama ozbiljno se ugrožavaju interesi korisnika i korisnica usluga socijalne zaštite, ograničavaju se osnovna ljudska prava, a sistem socijalne zaštite se centralizuje suprotno preporukama Evropske komisije o decentralizaciji sistema socijalne zaštite – ističe se u saopštenju grupe NVO.

Vladimir Radojičić iz Trag fondacije istakao je da jako dobro što se javnost pokrenula u periodu godišnjih odmora i smatra da je javna rasprava o nacrtu zakona planski nameštena da bude baš u ovom periodu.

– U samom nacrtu zakona evidentirano je da postoje krucijalno loša rešenja jer nacrt uvodi prinudan rad i nipodaštava osnovna ljudska prava koja su utvrđena Ustavom i međunarodnim konvencijama. Broj od 506 zahteva i 115 zahteva organizacija civilnog društva za povlačenje nacrta, jeste jako dobar pokazatelj da zakon treba povući. Problem kod njega je i u tome što proces izrade nije bio dovoljno transparentan, jer nismo znali članove radne grupe i bez učešća relevantnih aktera iz oblasti socijalne zaštite – ističe Radojičić. On dodaje da je neophodno nacrt vratiti na početak, da se otvori javni dijalog sa međunarodnim i lokalnim akterima iz oblasti socijalne zaštite.

– Nadam se da će Ministarstvo rada u ovom slučaju poslušati svoje građane i organizacije ovog društva i da će nacrt zakona povući – kaže Radojičić.

Inicijatori

Grupu organizacija koje su uputile inicijativu za povlačenje Nacrta čine Trag fondacija, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Evropski pokret u Srbiji, Astra, Autonomni ženski centar, Građanske inicijative, Fondacija Centar za demokratiju, Inicijativa za razvoj i saradnju, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, SeCons – Grupa za razvojnu inicijativu i CRTA.