Upravo završeni Samit NATO, uz koji su održani i Samiti EU i G7, ukazao je na pravac kojim će ukrajinski sukob ići dalje.
Sudeći po intonaciji i zaključcima skupa, nema mesta za preveliki optimizam, jer je su učesnici Samita prihvatili da investiraju u dalju eskalaciju, a ne okončanje sukoba.
Članice su prihvatile da značajno povećaju troškove za naoružanje, a pored toga, zemlje saveza pripremaju se i za ostvarenje najcrnjih scenarija u rusko-ukrajinskom sukobu.
NATO će značajno uvećati trupe na istočnim krilu saveza kao što će uvećati broj aviona, brodova i podmornica u blizini Ukrajine.
U Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Slovačkoj biće raspoređeno 40.000 vojnika NATO, a uvećaće se i pomoć Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Zelenski tražio je „samo jedan odsto aviona i tenkova koje NATO ima“, ali to neće dobiti.
„Danas smo se dogovorili da podržimo Ukrajinu i u sajber prostoru, da je zaštitimo od napada, hemisjkih, radioloških i ostalih“, rekao je Stoltenberg.
MIR (NI)JE BLIZU: Posle mesec dana sukoba u Ukrajini, teško je reći ko pobeđuje, a ko gubi.
Uočljivo je da gube Ukrajinci koji se sele širom Evrope.
Čini se nekad da je mir blizu, a onda da ga skorije neće biti. Ukrajinsko-ruski pregovori još traju.
Ruska strana kaže da bi želela da budu još intenzivniji, a sa ukrajinske strane dolaze vesti da se oni održavaju u „atmosferi na ivici konfontacije“, ali da napreduju.
NATO je pozvao Rusiju da pokaže ozbiljnost u pregovorima tako što će se „konstruktivno angažovati u kredibilnim pregovorima sa Ukrajinom kako bi se postigli konkretni rezultati, počevši od održivog prekida vatre i idući ka potpunom povlačenju njenih trupa sa ukrajinske teritorije“.
Uz to, NATO je objavio da je počeo pripreme i za najgore scenarije.
Glavni vojni komandant Alijanse, general Tod D. Volters, „aktivirao je hemijske, biološke, radiološke i nuklearne odbrambene elemente NATO“, a „saveznici raspoređuju dodatnu hemijsku, biološku i nuklearnu odbranu“.
Upotreba oružja za masovno uništenje, smatra NATO, mogla bi da dovede do negativnog razvoja na ratištu, bar onakvog kako predviđa Frensis Fukujama, koji smatra da u rusko-ukrajinskom sukobu kompromisa nema i da ga neće ni biti.
„Diplomatsko rešenje rata je nemoguće. Ne postoji zamisliv kompromis koji bi bio prihvatljiv i za Rusiju i za Ukrajinu“, kaže autor Kraja istorije.
U svom tekstu – American Purpose, Fukujama je ponudio 12 teza prema kojima će teći dalji sukob u Ukrajini.
On tvrdi da Rusija srlja u potpuni poraz.
„Rusko planiranje je bilo nesposobno, zasnovano na pogrešnoj pretpostavci da su Ukrajinci bili naklonjeni Rusiji i da će se njihove oružane snage raspasti odmah nakon invazije“, procenjuje Fukujama.
„Kolaps njihovih pozicija može biti iznenadan i katastrofalan, a ne spor i lagan“, pretpostavlja Fukujama.
„KINESKA OPASNOST“: Putinov portparol, Dmitri Peskov kaže da niko u Rusiji nikad nije mislio da će „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini potrajati samo nekoliko dana. NATO i generalni sekretar, Jens Stoltenberg zatražili su od Kine da „drugačije reaguje na napad Rusije“.
„Pozivamo Kinu da prestane da širi lažne narative Kremlja, posebno o ratu i NATO, i da promoviše mirno rešenje sukoba“, stoji u saopštenju NATO. Kina je oštro reagovala čitavim rafalom javnih komentara.
„Kad se plasiraju laži koje mešaju crno i belo, Stoltenbergova koža lica mogla bi biti deblja od Berlinskog zida. Da li je NATO, najveći promoter rusko-ukrajinskog sukoba, na bilo koji način kvalifikovan da uperi prst u Kinu, koja od samog početka podržava dijalog i mir“, pitaju se kineski komentatori.
Odgovarajući na pitanje zašto je samo Kina pomenuta, oni navode da „klinički mrtav NATO“, treba da obezbedi sveži kiseonik koji se dobija stvaranjem rusofobije, ali to više nije dovoljno, pa se sada nudi kineska opasnost.
Ali zašto je Stoltenberg pomenuo samo Kinu?
NATO, koji se smatra „moždano mrtvim“, treba da pronađe respirator za spasavanje, jer oslanjanje na kiseonik koji se dobija stvaranjem rusofobije više nije dovoljno.
Osvrćući se na učestalo pominjanje Kine i NATO namere da se suprotstavi „Kini u usponu“, kineski komentatori ocenjuju da se NATO od instrumenta blokovske politike sveo na oruđe SAD za održavanje hegemonije.
Kineski zvaničnici i mediji nisu propustili da se osvrnu i na NATO napad na Srbiju pre 23 godine i podsete da neće nikad zaboraviti bombardovanje kineske ambasade i pogibiju troje Kineza u njoj.
Jedno od pitanja na kome se razilaze SAD i Kina jeste ruski status u G-20.
Džo Bajden zvanično je saopštio da će njegova administracija zatražiti isključivanje Rusije iz ove grupe, koja naredni samit održava u novembru 2022. na Baliju.
Vladimir Putin, prema rečima predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova, zasad namerava i planira da prisustvuje skupu.
Bajden takođe predlaže da se umesto Rusije u rad grupe uključi Ukrajina, čemu se već usprotivila jedna grupa država, uključujući Indoneziju kao domaćina skupa.
Ova i druge američke inicijative navele su rukovodstvo ruskog Ministarstva spoljnih poslova da dublje promišlja budućnost svojih diplomatskih odnosa.
Proterivanje ruskih diplomata iz zapadnih zemalja masovno je i kontinuirano.
Političko i diplomatsko zaoštravanje odnosa kao da tek sledi.
To je 22. marta najavio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, koji je vodio pregovore Rusije sa SAD i NATO o ruskim garanacijama bezbednosti. Rjabkov je ukazao na mogućnost potpunog prekida diplomatskih odnosa SAD i Rusije.
„Sjedinjene Države rade na prekidu (diplomatskih odnosa). U to nema sumnje“, rekao je on, komentarišući Bajdenove izjave o Putinu.
Rjabkov je dodao da Rusija nije zainteresovana za međusobno zatvaranje diplomatskih predstavništava sa SAD, jer su takvi kanali komunikacije potrebni u trenutnoj situaciji.
„To ne utiče na naš čvrst stav da radimo ritmično, mirno, da sa Amerikancima razgovaramo, između ostalog, o temi funkcionisanja stranih misija. Ne želimo zatvaranje diplomatskih predstavništava. Smatramo da su takvi kanali komunikacije važni, iako nemamo iluzija“, rekao je on.
PUTIN UZVRAĆA: Uzvratna mera s ruske strane zahtev je koji je izneo Putin, da „neprijateljske zemlje“ ubuduće plaćaju gas u rubljama.
Nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, verovatno su u pravu kad kažu da ova izmena znači prekid ugovora o isporuci gasa.
Šulc je pre neki dan odbio pozive da se odmah reši ruskog gasa, ali je najavio da će to učiniti što je brže moguće.
Nema sumnje da će Evropa izbaciti ruski gas iz upotrebe, ali to ne može da bude istog časa.
Pitanje je koji je interes Rusije da podržava politiku koja na kraju treba da bude štetna po nju?
Da je Rusija u pogledu zahteva za plaćanjem u rubljama manje ozbiljna, onda bi taj zahtev saopštio neko na nižem nipvu, a ne sam Putin.
Rusija i Evropa znaju da je globalno snabdevanje energijom toliko povezano sa Rusijom da je nemoguće osakatiti rusku ekonomiju, a da ne osakatite sopstvenu.
Ruski gas je činio 42 odsto evropskog uvoza gasa samo kroz gasovode.
NJegovo isključivanje bi dovelo do teških posledica za evropske zemlje koje se već bore sa baukom visoke inflacije.
Evropa uvozi 31,9 milijardi dolara naftnih prerađevina i sirove nafte i 14,9 milijardi dolara ostalih naftnih derivata.
Osim toga, Evropa uvozi osam milijardi dolara prirodnog gasa.
Ona takođe troši 45,2 odsto ruskog izvoza minerala (uključujući energiju).
Ukupna suma koju je Evropa platila Rusiji 2020. za uvoz minerala je 64,1 milijardu dolara premašila je ruski vojni budžet za tu godinu od 61,7 milijardi dolara.
Prema podacima američke Privredne komore, SAD su 2021. uvezle 245 miliona barela sirove nafte i naftnih derivata iz Rusije, što je povećanje od 79 odsto u poređenju sa prethodne četiri godine.
Kanada je bila jedina država koja je zabranila uvoz sirove nafte iz Rusije, ali će i dalje godišnje uvoziti 550 miliona dolara rafinisane nafte iz Rusije.
Čak se i zabrana SWIFT „izabranim ruskim bankama“ čini strašnijom nego što zapravo jeste.
Jer, one potrebne za uvoz ruske energije, najverovatnije nisu pogođene.
Čak i one banke koje su pod zabranom i dalje mogu da posluju sa zapadnim zemljama tako što će jednostavno da zahtevaju alternativni način plaćanja.
Nedavna Putinova oštra osuda onih „koji svojim mislima i prema svojoj savesti, nisu ovde sa nama, sa svojim narodom“ i koji imaju vile u Majamiju i na francuskoj rivijeri, i koji se „žale što trenutno nemaju guščiju paštetu ili ostrige“, izgleda da je motivisan odlaskom iz Rusije doskora njegovog veoma bliskog saradnika i najvažnijeg aktera ruske tranzicije, Anatolija Čubajsa.
On je podneo ostavku i napustio Rusiju. Putin je veoma oštro uzvratio, pozivajući na „pročišćenje (ruske) nacije“.
„Pitanje je što ti ljudi nisu deo Rusije i našeg naroda. Oni smatraju da su deo više rase, spremni su da prodaju svoju majku da bi bili deo zapadne elite, imitirajući je u svemu. Ne shvataju da su za tu elitu samo potrošni materijal… Zapad radi na tome da podeli našu zajednicu, spekulišući o borbenim gubicima i socioekonomskim posledicama sankcija. Oni hoće da izazovu građanske sukobe koristeći tu petu kolonu. Jedini cilj toga je uništenje Rusije. Ali svaki narod može razlikovati prave patriote od izdajnika koje treba ispljunuti kao mušicu iz usta“, zatražio je Putin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.