Priroda nas opominje da se ne igramo njome

Na svu sreću, pa su naši građani bili spremni i imali su priliku da evakuišu što se moglo evakuisati inače sasvim sigurno da bi posledice bile daleko veće. Lim je najviše štete naneo gradovima u gornjem toku. Da je bilo prepreka ili ti hidrocentrala o kojima se već duže vreme u javnosti govori najveću štetu i tragediju bi pretrpeli građani koji su ovog puta prošli bez većih posledica.

Ako pogledamo probleme država u svetu koje su ušle u projekte izgradnje hidrocentrala, njihova iskustva govore da one itekako utiču na povećanje stepena ugroženosti od poplava. Pored poplava koje su neminovne, posebno na uzanom prostoru između dve velike akumulacije kao što bi to bio slučaj sa Brodarevom, situaciju bi dodatno ugrozile podzemne vode koje bi, podizanjem vodostaja Lima, nanele velike štete i ugrozile stabilnost objekata koji do sada nisu imali direktne posledice. Takođe je poznato da se u blizini akumulacionih jezera mogu očekivati veći stepen seizmičke aktivnosti koji mogu izazvati itekakve posledice po stanovništvo i infrastrukturu, a da ne govorimo o tome da može doći do pucanje same brane što bi izazvalo opštu katastrofu ogromnih i neprocejivi razmera. Dovoljan je primer straha i panike koji uliva nepoverenje u miran i siguran život stanovništva u našem susedstvu odnosno Priboju. Svaka manja seizmička promena ili druga elementarna nepogoda dovodi u pitanje opstanak nekoliko desetina hiljada stanovnika ovog grada. Priroda je stvorila neprocenjivo blago koje je čovek svojom pohlepom pokušao da uobliči i prilagodi svojoj nameni. Priroda teži da se vrati prvobitnom stanju. Ona ima svoje postulate koje čovek traba da poštuje ali u nekim slučajevima često to ne uradi. Zato nas priroda opominje da ne zadiremo u njeno utemeljenje i da se ne igramo njome. Pitanje profita i iskorišćavanja prirodnih resursa oštro se kosi sa održivošću prirodne ravnoteže. Čovek pored toga što uništava prirodu on uništava i sebe, on često seče granu na kojoj stoji.

Naša priroda je dosta dobro sačuvana. U poslednje vreme velike probleme osećamo po pitanju vode i vetrova. Voda je globalni problem cele planete zemlje. Ako pogledamo razloge za to videćemo ih u čoveku. Čovek je taj koji je posekao i dalje seče šume, on je taj koji zagađuje reke, mora, okeane. I pored sveopšteg nemara, žive tokove nije mu lako zagaditi makar ne u toj meri kao što je imao priliku da uradi sa jezerima i akumulacijama. Sva prljavština, fekalije, nerazgradiva otpadů ostaju u mirnoj vodi. Podiže se nivo taloga, mulja i slaže se pod vodom koja nekuda mora da otekne. Za par godina imamo užasne prizore koji mogu biti samo opomena da se tako nešto ne čini. Takva slika je svakidašnja scena u mesecima niskog vodostaja na Potpećkom jezeru. Sav ostvareni profit od električne struje u velikoj meri je manji od posledica koje su nastale po stanovništvo kome je obećavan prosperitet i razvoj. Šta je imao i šta danas ima Priboj od brane u Potpeću? Da se tako nešto ne ponovi dižemo glas protiv izgradnje brana na svim rekama pozivajući se na svetski priznate deklaracije koje su podrška našem zalaganju. Zalažemo se i podržaćemo svaku investiciju koja neće naškoditi stanovništvu i prirodi a za to postoje ogromni resursi. Dajemo samo primer velike potencijale energije vetra što je primer dobre prakse razvijenih zemalja. Solarna energija i energija manjih vodotokova mogu biti deo priče koja se odnosi na alternativne izvore energije koji neznatno utiču na životnu sredinu i stanovništvo. Svi drugi oblici ugrožavanja ravnoteže u prirodi oštra su kritika pristalica opstanka na pradedovskim vekovnim ognjištima.