Priručnik za preduzetnike u kulturi

Knjiga nudi neke od najboljih primera prakse – franšize, istraživanja, inovacije i poslovne mogućnosti u kulturnom sektoru. Ključna tema je doprinos i mogućnost kulturne ekonomije kao biznisa, sa snažnim podtekstom podrške inovativnoj praksi.

Knjiga ilustruje temu pružajući više praktičnih i empirijskih primera iz međunarodnog panela eksperata. Svaki tekst je pristupačna i lako dostupna banka znanja sa kojom se može razvijati postojeća praksa i podstaknuti novi projekti. Obezbeđuje kombinaciju mogućnosti koje ojačavaju i naglašavaju puni inovativni i složeni potencijal kulturne ekonomije. Teme uključuju pregled globalnih i regionalnih ekonomskih koristi od kulturne ekonomije, analize zasnovane na dokazima u kulturi i pregledu prvih deset kulturnih mogućnosti za biznis. Zastupljene teme su umetnička i vizuelna kultura; razvoj uprava za kulturu, ekonomija, finansije, poslovanje, kreativna industrija, civilna služba i javni sektor; biznis i menadžment; korporativna društvena odgovornost i poslovna etika; preduzetništvo i upravljanje malim preduzećima; javno i neprofitno upravljanje; metode istraživanja u menadžmentu, strateški menadžment, studije muzeja i nasleđa; te turizam, istorija turizma i turizam kulturnog nasleđa.

Ova kolekcija tekstova prevazilazi prostor između teorije i prakse kako bi se kombinovali kultura i inovacije, i shvatio njihov značaj za širu ekonomiju.

Koncept knjige zasniva se na jasnom pristupu o kulturi u širem smislu. Pokazan je jasno definisan odnos između preduzetnika u kulturi, inovacija i ekonomije koja podupire sveobuhvatnost savremenih procesa u kulturi. „Jedan projekat u kulturi mora da sadrži pomenute elemente da bi bio održiv i produktivan. Ekonomska vrednost u projektima svakako mora da ima društveni značaj, izbalansiran odnos između ovih elementa predstavlja održivi razvoj. Pod inovacijama se ne podrazumeva samo digitalizacija nego i razvoj novih ideja“, ističe za Danas Biljana Mickov.

Novosađani koji su predstavljeni u ovoj knjizi, pored autorke, kulturološkinje Biljane Mickov, su arhitekte, redovni profesor Novosadskog univerziteta Darko Reba i vanredna profesorica Milica Kostreš, zatim kulturolog Miroslav Keveždi, kao i slikar Radovan Jokić, direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Povezanost između kulture, inovacija i ekonomije je neophodan za razvoj kulture u savremenim društvenim okvirima, tako da je ova knjiga značajna za istraživače i praktičare zainteresirane za preduzetništvo, neprofitno upravljanje, umetnost, vizuelnu kulturu i javne finansije.

Kultura i ekonomski razvoj

Po rečima autorke ove knjige, Biljane Mickov, kultura ima važnu ulogu za održivi ekonomski razvoj. „Odgovornost prema razvoju kulture u javnim politikama je neophodna za održivu ekonomiju. Da bi bila održiva, privreda mora razmišljati o vrednostima na kojima se zasniva, i uzima u obzir resurse, kulturu okoline. Ekonomije imaju najveći legitimitet i dinamizam kad su prilagođene lokalnim resursima. Kulturne aktivnosti igraju važnu ulogu za održivi ekonomski razvoj. One dozvoljavaju obnovu i stvaranje ekonomskih aktivnosti, podsticanje preduzetništva i zapošljavanje, koji čine važan deo atraktivnosti gradova i doprinose razvoju turizma“, kaže ona.