Priska Matimba Nijambe: Drugačija od ostalih

Međutim, verovatno su mnogi ostali iznenađeni što se predsedavajuća Žalbenog veća, sutkinja Priska Matimba Nijambe usprotivila toj presudi uz stav da bi se suđenje Mladiću trebalo ponoviti.

U svom opširnom (suprotnom) mišljenju, koji je priložila uz pravosnažnu presudu, sutkinja Nijambe je naglasila da je sud pogrešio kada je Mladića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i terorisanje stanovništva Sarajeva snajperisanjem i granatiranjem 1992-95. godine.

Ona se jedino složila sa većinom sudija oko toga da je bivši komandant VRS kriv za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.

Umesto izrečene doživotne kazne, Nijambe bi, kako je navela u suprotnom mišljenju, Mladića osudila na 20 godina zatvora, u skladu sa zakonima bivše Jugoslavije i njegovim narušenim zdravljem.

Što se tiče Srebrenice, iako kao nesporno prihvata da je bilo „osvete i ubistava ratnih zarobljenika“, Nijambe smatra da su počinioci bili lokalni Srbi, pripadnici MUP RS i „odmetnuti pripadnici bezbednosne linije VRS“.

To su „učinili u vreme kad Mladić nije bio u tom području, protivno Mladićevim naređenjima i bez njegovog znanja“, napisala je Nijambe u mišljenju suprotnom zaključku većine.

Ona je, između ostalog, ocenila i da je Mladić pogrešno osuđen i kao protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata ostvarivanja srpske dominacije, kao i da je VRS imala „legitimne vojne ciljeve“ kojima se „ne može pripisati zla namera“.

Priska Nijambe rođena je 31. decembra 1951. u Zambiji. Diplomirala je pravo na Univerzitetu u toj zemlji 1975. godine.

Na početku svoje karijere je radila kao pravnica u Višem sudu i Vrhovnom sudu Zambije, kao i u Višem i Vrhovnom sudu u Zimbabveu.

Osim što je sutkinja Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, naslednika Haškog tribunala, od 2006. je sutkinja i u Višem sudu u Zambiji.

Od 2002. do 2006. bila je i generalna savetnica Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu.

Kako sama kaže u svojoj biografiji, organizovala je i učestvovala u brojnim konferencijama, radionicama i seminarima u Africi, Evropi i SAD o demokratiji, ljudskim pravima, međunarodnim finansijama, a učestvovala je, između ostalog, i u raspravama o pravima žena i dece i rodno zasnovanim ratnim zločinima.