Prisluškivali Ćuruviju i posle ubistva

– Ne bih da licitiram sa kim je Ćuruvija kontaktirao, ima u dosijeu, odgovorio je Marković na pitanje advokata Nikole Barovića, pravnog zastupnika Branke Prpe, ima li saznanja da li je Ćuruvija kontaktirao sa Ivanom Stambolićem, Vukom Draškovićem, Milom Đukanovićem, Slobodanom Miloševićem i Mirom Marković.

Marković je rekao i da je Ćuruvija razgovarao sa ljudima iz političkog i društvenog života, što je uobičajeno za novinare, ali i sa osobama zbog kojih je, kaže, stavljen na mere, ne imenujući ih.

U optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal piše da je beogradska DB intenzivno pratila delatnost Ćuruvije, posebno njegove kontakte sa američkim diplomatama i ambasadorima stranih država, tadašnjim opozicionim liderima u Srbiji i njegovu nameru da štampanje novina izmesti u Crnu Goru.

Radomir Marković je, na pitanje Barovića, rekao da ništa ne zna o tome da su mere primenjivane i prema zaposlenima u listovima Evropljanin i Dnevni telegraf.

Prisluškivanje telefona u stanu Ćuruvije, rekao je Marković, nastavljeno je i posle njegovog ubistva, samo kako bi se eventualno došlo do nekih informacija o izvršiocima.

Drugooptuženi Milan Radonjić, nekadašnji šef beogradske DB, rekao je u odbrani da nikada nije zloupotrebio službu, već se veoma trudio da radi profesionalno.

– Namera je da se predstavi da je DB imala nekakvu zločinačku ulogu u društvu, to me boli i vređa, rekao je Radonjić, kojeg optužnica tereti da je davao informacije o kretanju Ćuruvije i time omogućio njegovo ubistvo.

On je istakao da su se nad Ćuruvijom od 1998. sprovodile mere nadzora, dok je još na čelu Službe bio Jovica Stanišić. Radonjić je negirao da je sa Radomirom Markovićem imao lični kontakt i da su se sreli svega četiri puta do NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

Kako je naveo, četvrtog aprila 1999. ga je pozvao Nikola Ćurčić, zamenik Radomira Markovića, i rekao mu da je kolegijum RDB Srbije odlučio da on bude postavljen na mesto načelnika beogradskog centra DB-a.

– U svakom drugom vremenu smatrao bih to kao nagradu i privilegiju. Međutim, u tom trenutku je trajalo bombardovanje i to mi nije bilo nimalo prijatno. Ali, nalog je nalog. Rečeno mi je da mora, kaže Radonjić.

On dodaje da je po dolasku na čelo beogradskog DB-a počeo da se upoznaje sa dokumentacijom i drugog ili trećeg dana je video podatak da je Ćuruvija praćen. U službenoj belešci je video, tvrdi Radonjić, da postoji mogućnost da Ćuruvija izvrši primopredaju sa nepoznatom osobom i zatim ode u Crnu Goru, pa je izdao nalog da se Ćuruvija „prati i identifikuje kontakt“. Kako kaže, tražio je od operativaca da bude informisan o svim promenama na terenu, što je tražio i u svim ostalim slučajevima.

Radonjić ističe da je 11. aprila dobio informaciju da je Ćuruvija ostvario kontakt i zatražio da operativci prate i Ćuruviju i kontakt. On objašnjava da su mu operativci javili da je ponovo došlo do susreta sa kontaktom, pa je dao nalog da se praćenje Ćuruvije obustavi, a da se nastavi praćenje njegovog kontakta. Radonjić naglašava da je zatim otišao na porodični ručak i da mu je tada dežurni načelnik javio da je lice koje su pratili – Ćuruvija, ubijen.

Bivši načelnik beogradskog DB-a objašnjava da je tada pozvao Radomira Markovića i preneo mu istu informaciju, na šta mu je Marković rekao da sve informacije u vezi sa tim slučajem prosledi Branku Đuriću, načelniku beogradske policije.

 Protest

Advokat Dušan Mašić, branilac Radomira Markovića, protestovao je na početku glavnog pretresa što je u ponedeljak predsednik Veća Snežana Jovanović „prekršila zakon“, omogućivši predsedniku Komisije za utvrđivanje činjenica o ubistvima novinara Veranu Matiću da prati suđenje i tako onemogućila da bude saslušan kao svedok, što je odbrana predložila.