Prisluškivanje građana uz odobrenje suda trebalo bi obavljati iz jednog centra, a ne kao što je sada slučaj – da to sprovodi više službi vojne i civilne bezbednosti i policije, smatraju sagovornici Danasa. Naime, prema rečima zaštitnika građana Saše Jankovića, Srbija bi trebalo da razmisli o izdvajanju i objedinjavanju tehničkih kapaciteta za primenu tajnih mera iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i policije u jednu, samostalnu Vladinu agenciju pod snažnom kontrolom.
Takođe, kaže Janković, trebalo bi razmisliti i o efikasnijoj organizaciji obaveštajnih poslova na nivou države.
– To bi bilo dobro za potpunije ostvarivanje prava građana na bezbednost, sa što manjim prostorom za zloupotrebe i što više pozitivnih efekata rada službi po nacionalnu bezbednost – smatra Janković.
On za odluku Ustavnog suda Srbije (USS), koji je prošle sedmice proglasio neustavnim odredbe tri člana Zakona o BIA koji se odnose na prisluškivanje i nepovredivost tajnosti pisama, kaže da je očekivana i dugo čekana.
– Zakon koji kaže, otprilike, ako nešto budete radili, može vam se desiti da neka vaša prava, nekim aktivnostima BIA, budu u nekoj meri ograničena ili suspendovana – nikako nije mogao ispunjavati kriterijume koje je decenijama ranije uspostavila Evropska konvencija o ljudskim pravima. Za BIA to nije iznenađenje, između ostalog i zbog toga što je izveštaj koji sam podneo posle prve preventivne kontrolne posete Agenciji, upozoravao na tu, ali i niz drugih, manjkavosti Zakona o BIA zbog kojih sam, pre četiri godine, preporučio Agenciji da bez odlaganja počne sa izradom novog zakona – kaže Janković.
Kako zaključuje, „popravka“ tri neustavna člana trebalo bi da bude samo prvi korak u ozbiljnom i neophodnom poslu zamene zakona, koji je bio zastareo već u momentu kada je donet u svemu, osim u onom što mu je bio glavni i jedini cilj, a to je bilo izdvajanje tajne službe iz Ministarstva unutrašnjih poslova i pokušaj diskontinuiteta sa ozloglašenim Resorom državne bezbednosti.
I Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, navodi da je Ustavni sud s punim pravom konstatovao da odredba zakona kojom se direktor BIA ovlašćuje da prema „određenim“ ljudima preduzima „određene“ mere nije dovoljno određena i da kao takva predstavlja rizik po ljudska prava.
– S tim u vezi moram podsetiti da je BIA na osnovu člana 9 Zakona o BIA, odnosno ovlašćenja da primenjuje „odgovarajuće operativne mere i radnje“ godinama robusno, a bez odluke suda, pristupala takozvanim zadržanim podacima, odnosno famoznim listinzima o telefonskoj komunikaciji i da je s tim prestala tek nakon što je, po predlogu koji smo zajedno podneli zaštitnik građana i ja, Ustavni sud, kasirajući relevantne odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama, izričito rekao da je pristup tim podacima u suštini isto što i prisluškivanje – objašnjava Šabić, dodajući da su od tada BIA i druge „službe“ izričite u tome da sve mere kojima se odstupa od tajnosti komunikacije preduzimaju isključivo na osnovu odluke suda.
Paket od 14 mera
Šabić i Janković su sredinom 2012. predložili paket od 14 mera, od kojih je jedna bila upravo ujedinjenje postojećih paralelnih tehničkih mogućnosti „službi“ i policije u jedan nacionalni servis koji bi kao provajder pružao tehničke usluge za presretanje komunikacija svim autorizovanim korisnicima i obezbeđenje neizbrisivog beleženja pristupa telekomunikacijama da bi se mogla izvršiti naknadna kontrola zakonitosti takvog pristupa. Takođe, jedna od mera bila je i donošenje novog Zakona o BIA. No, i pored verbalne podrške, malo šta iz „paketa“ je do sada realizovano.
BIA: Ne komentarišemo odluke suda
Ne komentarišemo, nego sprovodimo odluke suda, kažu za Danas u Bezbednosno-informativnoj agenciji povodom odluke Ustavnog suda Srbije. J. L.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
