Priština nije otvorena prema srpskim medijima

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

  Tatjana Lazarević, urednik portala KoSSev, za Danas kaže da „iako između ova tri napada ne postoji veza, oni treba da upozore javnost ne samo na rizik bavljenja novinarskim poslom i ugroženost profesionalima uopšte, nego i da to koliko su istina i interes javnosti danas u opasnosti“.

– U ovom konkretnom slučaju od petka skandalozan je odnos službenice agencije koja se bavi tako senzitivnim aktivnostima kakve su evikcije – iseljavanje ljudi iz stanova, i to ne samo prema novinaru, čiji je posao da informiše javnost, nego upravo prema toj javnosti, jer bahateći se na svom radnom zadatku na primitivan način šalje poruku sile – napominje Tatjana Lazarević.

* Ko sve u sadašnjoj političkoj situaciji štiti, brani i brine o pravima novinara na KiM i kakva su Vam iskustva u saradnji sa albanskim kolegama?

– I medijska udruženja su u praksi organizovana po etničkom principu. Postoji Društvo novinara KiM kao ogranak UNS, koje okuplja većinu medijskih kuća koje izveštavaju na srpskom jeziku i ono je među novinarima sa KiM „najvidljivije“. Albanski novinari se okupljaju oko svog Udruženja profesionalnih novinara Kosova. U poslednje vreme postoje i zvanični kontakti, kao i susreti između ova dva udruženja. Na susretu 30. aprila u Prištini razgovaralo se upravo o ozvaničenju saradnje, jer tokom svih ovih godina postoje dobri lični kontakti između novinara koji izveštavaju na albanskom i srpskom jeziku, kao i samih medijskih kuća. KoSSev je, kao mala i možda najmlađa informativna redakcija, veoma zahvalan ovim udruženjima kad se oglase i upute javne reči podrške. DNKiM je to činio u svim situacijama u kojim su novinari KoSSeva, ili sam portal, bili izloženi pretnjama i drugim rizicima. Ipak, mislim da bi zaštita novinara moralo da bude mnogo snažnija, a to se za početak postiže neupitnom i stalnom kolegijalnošću među samih novinara i redakcija, i to ne samo kada smo u opasnosti. Nažalost, toga nema dovoljno. Naše iskustvo u saradnji sa albanskim kolegama istovremeno je i pozitivno i negativno. Pozitivno se odnosi na dobre dugogodišnje lične kontakte koje ja, kao neko sa najdužim stažom u medijima u našoj redakciji, imam sa kolegama iz obe zajednice, kao i na snažnu podršku koju smo dobili posle napada u junu i incidenta prošlog petka… U negativna iskustva spada to što pojedini mediji na albanskom često kradu naše vesti i potpisuju kao svoje, naročito kada su u pitanju ekskluzivne informacije.

* Kako objašnjavate to što je Srpska lista odbila da, na molbu Društva novinara KiM, u Skupštini Kosova podnese amandman na Nacrt zakona o specijalnom sudu za ratne zločine u kome se predlagalo da se slučajevi nestalih i ubijenih novinara na KiM tretiraju posebno, jer su stradali na radnom zadatku?

– Ovo ne bih znala kako drugačije da komentarišem osim sa podsećanjem da lista Srpska de fakto nije nastala kao proizvod volje i izbora srpskog naroda na KiM, niti da je u njenom „nastajanju“ i „sazrevanju“ učestvovalo ono što je preostalo od profesionalne i stručne javnosti kosovskometohijskih Srba.

* Koliko su kosovske institucije otvorene za saradnju sa srpskim redakcijama?

– Institucije u Prištini nisu otvorene nimalo – od vlade Kosova, preko ministarstava, do kabineta predsednice. I albanske kolege imaju slično iskustvo. Uz ministra u kosovskoj vladi Dalibora Jevtića, koji veoma mnogo polaže na komunikaciju sa medijima, naše jedino pozitivno iskustvo do sada je komunikacija sa Centralnom bankom Kosova. Logističke mogućnosti KoSSeva iz Severne Kosovske Mitrovice su veoma limitirane – prikupljanje vesti iz Prištine je uglavnom uslovljeno putem telefona i mejlova. Ovo je trenutno naša najveća frustracija, a prazninu takozvane „druge strane“ popunjavamo najčešće citatima iz kosovske štampe. Poseban problem je to što informacije idu isključivo kroz saopštenja, koja su mahom na albanskom ili na nepravilnom srpskom jeziku. U takvoj situaciji postoje dve mogućnosti – ili ulagati višegodišnji trud zahtevajući i i ovu vrstu zaštite profesije i jezika, što stalno nailazi na zid i otpor ili, u brzini novinarskog posla i trke za informacijama, prihvatati ovakvu situaciju, prevoditi i objavljivati.

* Koliko je zvanični Beograd spreman da podrži nezavisno istraživačko novinarstvo na KiM?

– Nije spreman. Nemate ga u Beogradu. Što biste ga po istoj matrici imali u devastiranom srpskom habitusu na KiM.

Incident na iseljavanju srpske porodice

Službenica Kosovske agencije za privatizaciju (KPA) Pravda Božović fizički je napala je novinara portala KoSSeva zbog fotografisanja ulaza zgrade u centru severnog dela Kosovske Mitrovice iz koje je prošlog petka trebalo da bude iseljena višečlana porodica Milunović. Na osnovu odluke kosovskog suda, KPA je uz pomoć KPS pokušala je iseli Milunoviće iz stana, čiji je vlasnik kosovski Albanac. IZ KPS je posle incidenta saopšteno da je ovo iseljavanje odloženo za 15 dana. Nedavno je, pod sličnim okolnostima u severnom delu Kosovske Mitrovice iseljena i petočlana porodica Ilić uz kuće za koju tvrdi da je njina, a koju je, navodno, kupio izvesni Aljuš Aljuši.

Za 17 godina stradalo devet novinara

Prema podacima Kancelarije za KiM Vlade Srbije, u proteklih 17 godina na Kosovu je stradalo devet novinara. Prošlog petka navršilo se 17. godina od otmice novinara Radija Prištine Đure Slavuja i Ranka Peranića, koji su 1999. nestali kod Orahovca. Iste godine oteti su i novinari LJubomir Knežević, MiIe Buljević i Aleksandar Simović, dok je fotoreporter Momir Stikić ubijen u kući u Prištini. Novinar srpske redakcije Radio Kosovo Marjan Melonaši nestao je 9. septembra 2000, a ubijena su i dva novinara prištinskog dnevnika Bota sot Bekim Kastrati (2001) i Bardilj Ajeti (2005).