Pristojno kao da smo u Evropi

Daleko važnije od indeksa jeste pitanje da li postoji suštinska spremnost da se tu nešto „dira“ (Sajber-šeret sigurno bi predložio da se dogovorimo sa tim Transparensijem koji se navrzo, naravno u četiri oka, ljudi smo). Vlast u Srbiji je još pre pet godina usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, a potom i set antikorupcijskih zakona, sve hrleći ka Majci Evropi, koja insistira na pristojnosti. „Jedini“ problem je što je naša pristojnost uglavnom mrtvo slovo na papiru. U pokušaju da pomogne, nevladin sektor u poslednje vreme insistira na pristojnom „lokalu“, gde je bitka sa korupcijom konkretnija, realnija i sa većim izgledima na uspeh. Biro za društvena istraživanja (BIRODI), uz finansijsku podršku USAID i Instituta za održive zajednice (ISC), isposlovao je izradu lokalnih planova za borbu protiv korupcije u Zrenjaninu, Požegi, Kragujevcu i Nišu. U njihovom donošenju, a posebno realizaciji, lokalna vlast ima relevantnu ulogu. Može li koza da sačuva kupus, ipak?

Čak Noris bez dokaza

Antikorupcijski planovi u ovim gradovima i opštinama donose se u okviru programa Javno zagovaranje u praksi. Već su usvojeni u Zrenjaninu i Požegi. Niški plan trebalo bi da bude usvojen na jednoj od narednih sednica Skupštine grada, nakon što se okonča aktuelna javna rasprava o nacrtu. Nišlije su, inače, pre desetak godina bile „prvaci“ Srbije po subjektivnom uverenju da je upravo njihova lokalna vlast najkorumpiranija. Utisak je da bi istraživanje javnog mnjenja i danas dalo sličan rezultat.

– Ovde ne pomaže ni Čak Noris – ocenio je nedavno u televizijsku kameru jedan od nasumično anketiranih. Neki su kazali da je „skidanje“ sa korupcije moguće samo sa „skidanjem“ sa vlasti.

Blanko skepticizam prema lokalnom planu nije sasvim bezrazložan. Ima onih koji se još uvek sećaju „komunizma“, kada se nije trebalo držati zakona „ko pijan plota“. Neki pamte devedesete, vreme izobilja – nafta na sve strane, u kućama, podrumima, na terasama… Danas, pak, mnogi vide da likovi koji „nemaju posao“ voze BMW, lekari prave privatne klinike, a sudije imaju po nekoliko lokala u centru grada. Čaršija „zna“ koja gradska javna preduzeća finansiraju koju vladajuću stranku i ko na tenderima protežira koju firmu, zarad partijske i lične koristi. „Zna“ i koji funkcioner uzima proviziju za sebe i stranku kada ugovara građevinske, saobraćajne ili komunalne poslove. Mediji su u problemu kada sve to žele i da objave, jer nedostaju dokazi, pa i sagovornici. Od nedostatka dokaza „boluju“ i tužilaštvo i pravosuđe. Korupcija je teško dokaziv „posao“.

– Lokalni planovi za borbu protiv korupcije predviđaju učešće celog društva, dakle ne samo vlasti, već i građana, nevladinog sektora, medija… To je početak širokog antikorupcijskog aktivizma. Na niškom planu smo počeli da radimo pre osam meseci i zasad smo predvideli mere za godinu dana – objašnjava Pavle Dimitrijević, izvršni direktor BIRODI.

Prema nacrtu plana, Niš će ubuduće imati karte interesa, u okviru kojih će javni funkcioneri i službenici, kao i članovi upravnih i nadzornih odbora gradskih javnih preduzeća, ustanova i medija imati moralnu obavezu da dostave podatke u vezi sa eventualnim sukobom interesa. U karti bi trebalo da se vidi, recimo, da li su i sa kojim firmama funkcioneri u vezi i jesu li u poslovnom odnosu sa članovima familije. Lokalni funkcioneri, službenici i članovi ovih odbora trebalo bi da pohađaju i antikorupcijske seminare i radionice. U saradnji sa Društvom psihologa Srbije i drugim stručnjacima novozaposleni kadrovi morali bi da prođu psihološko testiranje kako bi se markirao njihov eventualni „potencijal za koruptivno ponašanje“.

Jači od države

Nacrt niškog plana za borbu protiv korupcije predviđa i usvajanje antikorupcijskog kodeksa javnih funkcionera i službenika na lokalnom nivou. Grad bi trebalo da usvoji izborni antikorupcijski kodeks čiji je cilj sprečavanje koruptivnih aktivnosti u predizbornim periodima. Predstavnici lokalne samouprave u čijoj je nadležnosti gradski budžet bili bi u obavezi da jednom kvartalno na lokalnim televizijama „podnesu račun“ o izvršenju budžeta. Svaka politička stranka bi jednom u četiri meseca podnosila „partijski troškovnik“ o aktivnostima i angažovanim resursima. Ustanoviće se godišnja nagrada za borbu protiv korupcije, koju može dobiti organ, funkcioner ili službenik lokalne samouprave, nevladina organizacija, novinar ili građanin. Plan predviđa i formiranje kluba boraca protiv korupcije, u okviru kojeg bi se pružala pravna, medijska i ekspertska podrška borcima protiv korupcije ili žrtvama ovog društvenog zla.

Radna grupa koja je radila na planu prerašće u lokalni antikorupcijski forum (LAF), koji je otvoren i za pristup drugih „boraca“ protiv korupcije. LAF će biti odgovoran za implementaciju lokalnog plana. Monitoring i evaluaciju primene plana obavljaće BIRODI. Ovaj biro će takođe praviti i objavljivati godišnji izveštaj o stanju korupcije i antikorupcije u Nišu. On će izvršiti i rangiranje gradova i opština koje su usvojile i počele da primenjuju ovakav dokument.

– Lokalni plan u Nišu i drugim gradovima i opštinama otvoreni je dokument, koji će svake godine biti dopunjavan i revidiran. Rizik od korupcije je najveći na lokalnom nivou jer je malo ljudi koji su, što bi narod rekao, spremni da jedu meso a da prste ne oližu. Ne mislimo da sistem borbe protiv korupcije treba da bude centralizovan i da se vodi iz Beograda. Daleko je bolje da gradovi i opštine u Srbiji imaju svoje planove, a da se ljudi sa lokalnog i drugih nivoa umrežavaju u sistem. Nameravamo da sarađujemo sa Agencijom za borbu protiv korupcije, ombudsmanima, poverenikom Rodoljubom Šabićem. Uskoro ćemo ponuditi saradnju i OEBS, kao i drugim međunarodnim organizacijama – kaže Zoran Gavrilović, direktor programa Društvo protiv korupcije pri BIRODI.

Gavrilović ocenjuje da bi prisustvo međunarodnih organizacija povećalo realne šanse da lokalni planovi za borbu protiv korupcije zažive. Ipak, veruje on, ostvarivost planova najviše zavisi od volje, snage i aktivizma čitavog društva, pre svega građana i LAF, u kojem se nalaze predstavnici vlasti, ali i raznih oblasti života, nevladinog sektora i medija. O podseća da su najbolji rezultati u borbi protiv korupcije u skandinavskim zemljama, gde je društvo „jače“ od države.

Smejanje u lice

– Još nisam upoznat sa detaljima, ali sve ovo podseća na period od pre deset godina, kada su gradski čelnici Niša, koji su bili ključni vinovnici korupcije, pravili kampanju protiv korupcije. Mislim da su ovakvi planovi najobičnije „zamajavanje“ i da imaju marketinški značaj. Tri godine se ništa nije radilo, a sada se kreće u veliku borbu protiv korupcije, i to baš pred izbore koji su blizu. Lično mislim da je bolje ne raditi ništa nego se baviti glupostima i smejati se u lice građanima koji teško žive, nemaju posla i svuda se susreću sa korupcijom. Ipak, siguran sa da je građanima sve jasno i da više neće nasedati na ovakve kampanje – kaže Milan Lapčević, bivši načelnik Nišavskog okruga i aktuelni republički poslanik i funkcioner DSS.

Statistika i međunarodni parametri takođe su pesimistični. Prema već pomenutom Transparency International, Srbija je 2010. godine, po indeksu korupcije, delila mesto sa Kinom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom, Tajlandom i Grčkom. Dobila je ocenu 3,5 na skali od 1 do 10 i bila na 78. do 84. mesta od 178 rangiranih zemalja. Najlošija je u regionu, ukoliko se izuzmu Bosna i Hercegovina i Albanija, čiji su indeksi korupcije 3,2 i 3,3.

Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela agencija TNS Medium Galup, u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, i koje je objavljeno na samom kraju prošle godine, svaki treći građanin Srbije imao je iskustvo sa korupcijom, makar indirektno. Čak 13 odsto ispitanih imalo je i direktno iskustvo. Istraživanje je pokazalo i da je prosečna vrednost mita koje su građani davali iznosila 255 evra, što je bitno više nego u oktobru 2009, kada je prosečna vrednost iznosila 164 evra i u martu 2010. godine, kada je iznosila 169 evra. U najvećem broju slučajeva mito je dato lekarima (57 odsto), policajcima (26 odsto) i službenicima u državnoj administraciji (13 odsto). Političke stranke (74 odsto) i zdravstveni sistem (73 odsto) opažaju se kao sektori u kojima je korupcija najprisutnija.

Nakon ovakvih podataka, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je da Srbija „nazaduje u borbi protiv korupcije jer se zakoni ne primenjuju i nije omogućen rad nezavisnim institucijama“. Stalni koordinator UN u Srbiji, Vilijam Infante naveo je da Srbija „svakog dana gubi od 400 do 800 miliona evra zbog korupcije“ i preporučio predstavnicima preduzeća da potpišu antikorupcijsku deklaraciju. Šef ekonomskog i sektora za evropske integracije Delegacije Evropske komisije u Srbiji, Alberto Kamarata poslao je još jasniju poruku: Uslov za ulazak u EU je nulta tolerancija korupcije jer prava građana i poslovnih ljudi nisu na prodaju i oni ne smeju da daju novac za ono na šta već imaju pravo.

Biće da niška i svaka druga priča o suzbijanju korupcije mora da ima nekakav hepiend, na manje ne treba pristati.

Samo vas gledamo

Nacrt niškog lokalnog plana za borbu protiv korupcije predviđa posebno značajnu ulogu građana. Ona se pre svega ogleda u građanskom posmatranju gradskih javnih preduzeća i ustanova. Predstavnik građana, koga imenuje LAF, trebalo bi da prisustvuje sednicama upravnih i nadzornih odbora preduzeća i ustanova. Građanski posmatrač može da diskutuje, ali bez prava glasa.

Takođe, nacrt lokalnog plana predviđa i „građansko planiranje potreba i budžetskih sredstava“, koje će se ostvarivati kroz istraživanja stavova građana o prioritetima i potrebama koje treba finansirati iz gradskog budžeta. Do stavova se dolazi kroz ankete na reprezentativnom uzorku. Planom su predviđene i građanske rasprave o nacrtima predloga odluka organa lokalne samouprave, recimo gradskog veća, kao i gradskih preduzeća i ustanova. LAF će organizovati ovakve rasprave kroz on lajn ankete, stručne diskusione grupe i televizijske emisije. Zainteresovani građani, kao i predstavnici civilnog društva i lokalne samouprave trebalo bi da na lokalnim televizijama učestvuju i u antikorupcijskom dijalogu, odnosno raspravama u oblasti borbe protiv korupcije u kojima se „pretresa“ neki od eventualnih slučajeva korupcije i definiše rešenje. Planom je predviđena i tzv. kutija poverenja. Kutije sa logom LAF biće postavljene na „ključnim“ mestima u lokalnoj samoupravi kako bi građani mogli da ubacuju papire sa obaveštenjima da li je i ko tražio mito od njih.

Ona se ne boji

– Tačno je da je korupcija teško dokaziva, ali verujem da je sazrelo vreme za ozbiljnu borbu protiv nje. Potrebno je pre svega da se građani odvaže da ukažu ili prijave nezakonita ponašanja funkcionera ili službenika, bez bojazni da će izgubiti posao ili da će njihova porodica zbog toga trpeti posledice. Oni imaju prava da završe sve poslove i dobiju usluge na osnovu zakona, a ne na osnovu volje državnih ili lokalnih funkcionera i službenika. Nosioci lokalnog plana ne mogu preuzeti ingerencije policije, inspekcije, tužilaštva ili pravosuđa, ali mogu ohrabriti građane, ukazati na probleme i doprineti da se oni rešavaju. Ja se lično ne bojim i sigurna sam da ću se protiv korupcije boriti do kraja – kaže Biljana Jovanović, gradska većnica Niša koja je kao članica radne grupe učestvovala u izradi nacrta lokalnog plana za borbu protiv korupcije.

Kod njih nema korupcije

Nacrt lokalnog plana za borbu protiv korupcije predstavljen je ove sedmice u pet gradskih opština u Nišu. Svi predstavnici opština kazali su da su voljni da se bore protiv korupcije koju su uglavnom „videli“ samo kod drugih.

– Mnogi političari viziju su zamenili za proviziju – rekao je Dragoslav Ćirković, predsednik najveće niške opštine Medijana, dodajući da u toj opštini „zasad nema korupcije“, na šta je lično ponosan. Predsednik opštine Palilula, Igor Novaković je, pak, slično tvrdio za svoju opštinu. On je kazao da je prihod opštine Palilula „u poslednje dve godine povećan 30 puta“, što znači da u opštini nema korupcije, pošto je korupcija „uvek obrnuto proporcionalna prihodima“.