Državna duma Rusije usvojila je juče zakon kojim Moskva stavlja moratorijum na primenu Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. Za nacrt zakona, koji je predložio predsednik Vladimir Putin, glasalo je svih 418 prisutnih poslanika.
Moratorijum stupa na snagu u noći između 12.
Državna duma Rusije usvojila je juče zakon kojim Moskva stavlja moratorijum na primenu Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. Za nacrt zakona, koji je predložio predsednik Vladimir Putin, glasalo je svih 418 prisutnih poslanika.
Moratorijum stupa na snagu u noći između 12. i 13. decembra, a odluku o izlasku iz moratorijuma donosi predsednik Rusije. Putin je, u objašnjenju predloženog dokumenta, naveo da Rusija obustavlja primenu sporazuma „sve dok zemlje NATO na ratifikuju Sporazum o adaptaciji i ne počnu da savesno ispunjavaju taj dokument“. Prema saopštenjima ruskih medija, posle dve etape širenja NATO na Istok, 1999. i 2004. te u uslovima odbijanja članica Alijanse da ratifikuju Sporazum o modifikaciji, osnovni sporazum je, po mišljenju ruskih eksperata, faktički izgubio efikasnost i kosi se s interesima bezbednosti Rusije. Načelnik Generalštaba ruske armije Jurij Balijevki izjavio je u obraćanju Dumi, da Rusija ima dovoljno snage i sredstava da osigura svoju bezbednost, i da ukoliko dođe do potpunog propadanja sporazuma, to neće biti njena krivica, „i neće biti nezamenljivi gubitak za nju“.
Osnovni Sporazum 19. novembra 1990. potpisale su 22 države koje ulaze u NATO i Varšavski sporazum, a stupio je na snagu 9. novembra 1992. Za blokove je uvedeno ograničenje za bojevu tehniku – tenkove, oklopna vozila, artiljeriju, bojeve avione i helikoptere. Većina učesnika sporazuma smanjila je naoružanje do kraja maja 1995.
Posle raspada Sovjetskog Saveza i Čehoslovačke, broj potpisnica sporazuma povećao se na 30. U novembru 1999. u Istanbulu potpisan je sporazum o modifikaciji starog dokumenta. Uvedena je dalja obaveza o smanjenju naoružanja i to je trebalo da ratifikuju sve države osnovnog sporazuma, ali do sada to su učinile samo Belorusija, Ukrajina, Kazahstan i Rusija.
Predsednik spoljnopolitičkog komiteta Državne Dume Konstantin Kosačov naveo je da odluka Rusije o moratorijumu nema „agresivni i nepovratni karakter“. Ključ za očuvanje sporazuma nije u Moskvi, već u Briselu, a stav Rusije u potpunosti je u skladu sa međunarodnim pravom, i unutrašnjim zakonima, rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
