Pritisak na tužiteljku zbog biračkih spiskova

„Postoji izrazita bojazan da je došlo do političkog pritiska na nosioca tužilačke funkcije“, zaključuje Ilić u svom izveštaju i predlaže Državnom veću tužilaca da preduzme mere radi osiguranja samostalnosti tužioca. I iako se u izveštaju poverenika nigde izričito ne navodi iz koje političke partije dolaze pritisci, u jednom delu se ističe da se radi o stranci koja je deo vladajuće većine.

Pritisci na Snežanu Jovanović usledili su nakon što je počela da istražuje sumnje da su birački spiskovi u ovom mestu falsifikovani. Prema izveštaju poverenika Ilića, njoj su preko prijatelja upućivane poruke da vodi računa kakvu će odluku doneti, da vodi računa šta radi i da se ne zamera „znaš kome“. Snežana Jovanović je u iskazu povereniku ocenila da je u konkretnom slučaju „stvorena negativna profesionalna klima za rad“, da je posredi svojevrsno „spoljašnje mobingovanje“, a da su lokalni politički moćnici samo „faktor instrumentalizacije te nepodnošljive klime“.

Pritisci na tužiteljku Jovanović nisu stali na tome. Politička stranka iz Mionice podnela je u maju ove godine podnela je pritužbu protiv nje nadređenom Višem javnom tužilaštvu u Valjevu. U pritužbi neimenovane političke stranke se iznose tvrdnje da Snežana Jovanović „voli da se sveti“, da postupa u predmetima koji nisu u njenoj nadležnosti i da ima „omiljene“ advokate i veštake. Odgovarajući na pritužbu, Jovanovićeva je istakla da ona sadrži „obilje grubih, omalovažavajućih i ponižavajućih tvrđenja, koje za cilj imaju blaćenje njene ličnosti i porodice, psihičko zastrašivanje, a sve radi ostvarivanja političkog ili drugog nedozvoljenog uticaja na njen rad“. Više javno tužilaštvo u Valjevu je pritužbu odbacilo kao neosnovanu.

Uvidom u slučaj, poverenik za samostalnost tužilaštva Goran Ilić se saglasio sa odlukom Višeg tužilaštva u Valjevu da je pritužba neosnovana, a naveo je i da je vremenski period njenog podnošenja problematičan. Naime, pritužba protiv Snežane Jovanović podneta je neposredno pred odlučivanje Narodne skupštine o njenom izboru za javnog tužioca u Mionici.

„Tu činjenicu bi trebalo uzeti u obzir, budući da je politička stranka deo Vladine većine i da skupštinska većina koja formira Vladu po našem ustavnom sistemu i političkoj praksi ima uticaj na izbor javnih tužilaca“, navodi Ilić u svom izveštaju.

I iako je Jovanović u Skupštini izabrana za javnu tužiteljku u Mionici, Goran Ilić nije promenio svoje mišljenje da je na nju vršen politički pritisak.

„Uverenja sam da je tužiteljka u konkretnom slučaju bila izložena višestrukom pritisku, najpre putem neformalnih kontakata, a potom putem pritužbe koja nije bila podneta radi ukazivanja na nezakonitosti i nepravilnosti, već u nameri da se naškodi licu protiv koga je podneta, da bi se ostvario uticaj na njegovo postupanje i odlučivanje. Može se, takođe, osnovano pretpostaviti da je pokušaj da se ostvari uticaj imao karakter političkog pritiska, budući da je bio usmeren na predmet za čiji ishod su bile zainteresovane lokalne političke stranke“, piše Goran Ilić u svom izveštaju, pozivajući Državno veće tužilaca da osigura samostalnost tužiteljke Jovanović.

SNS na vlasti u Mionici

Iako se u izvešaju Poverenika za samostalnost tužilaštva nigde izričito ne pominju imena partija i političara koji su vršili pritisak na rad tužilaštva, značajno je napomenti da lokalnu vlast u Mionici drži koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. Izborna lista SNS-a, na kojoj su bile i Nova Srbija, SDPS i DSS na vanrednim lokalnim izborima 2014. godine osvojila je 25 od 39 odborničkih mandata. Opoziciju u ovoj opštini čine koalicija SPS-JS i DS koji imaju po sedam odbornika. Poslednje lokalne izbore u Mionici obeležili su nasilni incidenti, u kojima je, između ostalih, pretučen i kandidat DS-a za predsednika opštine Milan Gavrilović.