Dodirivanje mame i komišinice, nervozna majka i „hardcore“ sadržaj za odrasle: Koje sve pritužbe imaju roditelji na školske programe i udžbenike?

Rasprave o sadržaju školskih programa i udžbenika redovna su tema na društvenim mrežama. Tamo se rešavaju zadaci iz matematike, procenjuje da li je gradivo primereno određenom uzrastu učenika, komentarišu se stihovi iz čitanki i odlomci iz đačke lektire.

Toga nije pošteđen ni Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (institucija nadležna za izradu školskih programa i pregledanje rukopisa udžbenika), na čiju adresu redovno stižu pritužbe.

– Primedbe koje je dobijao Zavod najčešće su upućene od pojedinaca, retko od grupe ljudi. Uglavnom su to roditelji nezadovoljni pojedinim formulacijama u udžbenicima i skreću pažnju na materijalne ili metodičke greške. Na sve primedbe Zavod je davao detaljno obrazloženje i objašnjenje. Neke su opravdane i u tim slučajevima smo slali izdavačima dopise u kojima se traži ispravljanje greške – kažu za Danas u ZUOV-u.

S druge strane, ukazuju da su mnoge primedbe subjektivne i nisu zasnovane na činjenicama niti na stručnim znanjima.

– Jedan roditelj je, na primer, stavio primedbu da bajka „Pepeljuga“ koja se nalazi u programu za 4. razred osnovne škole nije ona „Pepeljuga“ koja je navedena u Vukovoj zbirci, što nije tačno. Drugi roditelj se žalio da je zadatak iz radne sveske za matematiku pretežak za uzrast učenika, jer se, po njegovom mišljenju, rešava pomoću sistema jednačina. Primedba ove vrste je rezultat nepoznavanja metodike nastave matematike u mlađim razredima, kao i metode rešavanja ovakvih zadataka u tom uzrastu, jer se zadatak ne rešava pomoću sistema jednačina, već grafičkom metodom, koja je navedena u programu nastave i učenja – pojašnjavaju u ZUOV-u.

Ističu da je u predmetu srpski jezik i književnost najviše kritika na račun dela savremenih srpskih pisaca, u kojima je predstavljeno dete u aktuelnim okolnostima, a njih će, kažu, lakše shvatiti sami učenici nego njihovi roditelji.

Na nerazumevanje roditelja naišli su pesma Dragomira Đorđevića „Babe su nam sjajne“, koja je u programu za 2. razred osnovne škole, roman Jasminke Petrović „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“, koji je u izbornom delu programa za 6. razred i roman Dobrila Nenadića „Dorotej“, koji se čita u prvom razredu gimnazije.

Mešanje roditelja u ono za šta nisu stručni

U Đorđevićevim stihovima o „nervoznoj mami“ i „tatama i mama koje ništa ne vrede“ pojedinci su zaključili da je cilj ovakve poezije da se oduzme autoritet nastavnom kadru, a onda i roditeljima.

– Primedba u vezi sa uključivanjem u program pesme „Babe su nam sjajne“ upućena je zbog tematsko-motivskog sloja pesme u kojem je aktuelizovana situacija u kojoj roditelji nemaju vremena za igru sa svojom decom koja su prepuštena pažnji baka i deka. Ovakva primedba ukazuje na neumešnost čitanja i razumevanja poezije, nesposobnost uočavanja humornog ali i didaktičnog tona pesme, a pre svega društveno kritičkog tona koji nastaje davanjem glasa detetu, iz čije perspektive je pesma i spevana. Samim tim ova primedba je pokazatelj nepotrebne brige roditelja i mešanja u delokrug za koji nisu stručni (tumačenje književnog dela, metodičko-didaktični pristup umetničkom tekstu) – ističu u ZUOV-u.

Na roman Jasminke Petrović „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“ kritike su se pojavile prvo na društvenim mrežama, tako što je potpuno izvučena iz konteksta jedna epizoda romana u kojoj postoji opis dodirivanja mame i komšinice.

– Scena je na društvenim mrežama okarakterisana kao lezbijska, a iz daljeg toka romana se razjašnjava da dečakova majka sumnja na rak dojke i da scena koju je dečak (glavni lik) posmatrao i u koju je učitao značenja kojima su deca tog uzrasta indoktrinirana iz medija, predstavlja jednu realnu životnu situaciju. Važnost ove epizode i pripovedačkog pristupa Jasminke Petrović je u tome što je uspela da u potresnu životnu situaciju unese dozu vedrine, pomažući mladom čitaocu da se na zdrav način suočava sa životnim izazovima – kažu u ZUOV-u.

O tome je svojevremeno govorila i nastavnica srpskog jezika i književnosti Gordana Opalić, kada je nekoliko roditelja učenika kojima predaje zabranilo svojoj deci čitanje ovog romana, jer su u njemu pronašli sadržaje koji su, prema njihovom mišljenju, neprimereni i skandalozni.

Ministarstvu prosvete je baš zbog ovog romana stiglo pismo jednog roditelja u kom se, između ostalog, kaže da „knjiga nosi podsvesne poruke deci od 12 godina koje ni jedno dete tog uzrasta ne treba da prima“.

– Na ovo pismo Zavod je dao detaljno obrazloženje zbog čega se delo našlo u novom programu (u izbornom delu lektire). I ovaj primer je pokazatelj nerazumevanja didaktičko-metodičkih tendencija u nastavi, kao i neumešnosti u tumačenju književnog dela. Pored toga, ovo je bio i primer kako se roditelji i javnost odlučuju da podnesu primedbe samo na osnovu pročitanog odlomka, koji tako istrgnut iz celine književnog dela može da navede na potpuno pogrešne zaključke u vezi sa delom – navode iz ZUOV-a.

Osetljive teme u novijoj srpskoj istoriji

Najnoviji je slučaj kada se sindikat policije obratio gimnazijama sa zahtevom za dobijanje informacija od javnog značaja u vezi sa obradom romana „Dorotej“ Dobrila Nenadića koji, prema njihovom mišljenju, ima neprimerene sadržaje sa scenama opisa seksualnog čina.

Isti dopis stigao je i Ministarstvu prosvete od advokata koji piše u ime grupe roditelja.

Slične zamerke na račun nagrađivanog dela Dobrila Nenadića iznela je i majka učenika prvog razreda iz jedne vojvođanske gimnazije, koja je u pismu Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) upitala po kojim kriterijumima je „Dorotej“ uvršten u školsku lektiru.

Obraćanju ZUOV-u, prethodila je polemika, ni manje ni više, nego u roditeljskoj viber grupi.

Sve je počelo kada je jedan roditelj prelistao ovu knjigu i procenio da nije primerena za uzrast učenika prve godine gimnazije.

„Prelistavajući knjigu, našli smo mnoštvo vulgarnog sadržaja i vokabulara na nivou „hardcore“ romana za odrasle sa trafike. Bili smo zgroženi i zatečeni kakvo štivo je podmetnuto našoj 15-godišnjoj deci. Uprkos činjenici da je pomenuta knjiga dobila izvesne književne nagrade, jer ovde nije tema njena umetnička vrednost, već uticaj koji ima svest maloletne dece u načinu na koji propagira seksualnost. Od toliko domaće i svetski vredne literature koja može biti izabrana za lektiru, u redovan plan i program je izabrano baš ono što srozava istinske vrednosti koje treba ugraditi u njih“, napisala je majka u obraćanju ZUOV-u.

– Ovaj slučaj je još jednom pokazao da takav pristup kritike na osnovu izdvajanja nekoliko reči iz konteksta kompletne naracije vodi netačnom i neukom sudu o umetničkom delu – kažu u ZUOV-u.

Napominju da u nekim predmetima postoje veoma osetljive teme koje se tiču novije srpske istorije, a o kojima ne postoji konsenzus ni u naučnim krugovima, ni u javnosti.

– O mnogim savremenim pitanjima ne postoji društveni konsenzus i to se u nekim momentima odražava na sadržaje u udžbenicima (na primer podela južnoslovenskih jezika, ratovi 90-ih…). Zbog svega ovoga ZUOV je uvek otvoren za svaku vrstu konstruktivnog dijaloga sa javnošću i za zajednički rad sa stručnom javnošću na unapređivanju i razvijanju programa nastave i učenja, posebno sada, u vremenu koje se brzo menja. Ipak, moramo reći da se primedbe koje su upućivane Ministarstvu prosvete i ZUOV-u uglavnom odnose na dela ili segmente koji su istrgnuti iz konteksta i da sve to ukazuje na nerazumevanje i nesagledavanje celine – ishoda i ciljeva obrazovanja, odnosno na to da je data mogućnost onima koji taj proces ne razumeju i ne sagledavaju ga u celini, da se u njega mešaju, kritikuju ga i diskredituju stručnjake koji učestvuju u procesu kreiranja obrazovnih politika – kažu u ZUOV-u.

Ishodi obrazovanja važniji od sadržaja

Na nerazumevanje javnosti najčešće nailaze novine u programu, kako u sadržajima, tako i u metodičkom pristupu.

Stručnjaci ističu da u primeni programa ne postoji još uvek jasan balans između sadržaja i ishoda, nedovoljno je u njima razvijena koncepcija primenjivanja funkcionalnog znanja; već godinama postoji hiperprodukcija udžbenika, a deo nastavnika koristi udžbenik kao glavno nastavno sredstvo; fakulteti obučavaju nastavnike za naučnike, a ne za nastavnike; strategije obrazovanja naše države su dugoročne, ali i izmenjive u zavisnosti od aktuelnih prilika.

– Pre nego što javnost upućuje kritike na programe, udžbenike i rad nastavnika, morala bi da se informiše o tome kakva je strategija i koncept obrazovanja u našoj zemlji, kakve su težnje, u kojoj meri je obrazovanje otvoren proces u stalnom razvitku i šta je program nastave i učenja, a šta je uloga nastavnika u njegovoj realizaciji. Program jeste skup znanja i veština koje bi učenik trebalo da usvoji u različitim periodima tj. razredima učenja. Na osnovu tog skupa, nastavnik pravi svoj plan za jednu školsku godinu kako bi najbolje sa svojim odeljenjima realizovao program – pojašnjava za Danas Zlatko Grušanović, direktor ZUOV-a.

On podseća da se nastavnici na matičnim fakultetima obrazuju u dva smera: u jednom smeru kao neko ko stiče znanje, a u drugom kao neko ko stiče pedagoške veštine, odnosno metod kako znanje preneti to jest voditi učenika ka usvajanju znanja i razvijanju kompetencija.

– Zbog toga se teži da programi nastave i učenja budu otvoreni i to ne predstavlja problem nastavniku koji je stekao odgovarajuće obrazovanje, već mu omogućava da slobodno realizuje nastavu u skladu sa individualnim razlikama učenika. Zato je potrebno osnažiti nastavnika, a potom mu dati autonomiju i kreativnost u odnosu na program. On treba da bude nezavisan, iskusan nastavnik koji usavršava način prenošenja znanja, umrežen sa drugim nastavnicima, šireći iskustvo i to predstavlja ključ uspeha – kaže direktor ZUOV-a.

On napominje da novi programi nastave i učenja sadrže ishode za kraj svakog razreda, koji nastaju na osnovu postavljenih standarda postignuća učenika.

– U programima sadržaj bi trebalo da se shvati samo kao preporučeni, jer svaki nastavnik stiče svojim obrazovanjem znanje šta je kanon predmeta, tako da ono što smo do sada radili i delili, na primer iz književnost kao obavezan i izborni sadržaj, je u stvari didaktičko uputstvo, podsećanje na književni kanon koji nastavnik uči na fakultetu i time stiče kompetencije za rad u struci. Nastavnik ima samostalnost i slobodu u izvođenju nastave jer je važnije dostići ishod, a ne preći sadržaj. Novi programi prema novim standardima bi trebalo da još više oslobode nastavnika i osnaže ga u kreativnosti – navodi Grušanović.