Društvo • 01.11.2024. 09:09
Naslovna strana za 4. novembar 2024.
Galerija
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Svojevremeno čitala sam sve dnevne novine u nadi da ću tako biti najobjektivnije informisana. Od 2013. godine do danas čitam isključivo Danas.
Roditelj ima pravo da se kritički osvrne na sadržaj, ukoliko je obrazovan, većina roditelja u Srbiji zna samo da formira grupe za glupi Osmi mart i da se frljaju sas padeži, o pravilnom vaspitanju da ne govorim, pa budimo srećni što neko i zna sadržaj ,,Doroteja“.
I po ovom pitanju se vidi prevelik uticaj crkve na društvo.
Roditelji „stručnjaci“ su verovatno redovni pratioci „obrazovnih“ ružičastih programa.Shodno tome,vaspitavaju svoju decu i „analiziraju“ nastavni program.
Poštovani ZUOV, pre svega čestitke na strpljenju prilikom suočavanja sa navedenim nebulozama od primedbi i doslednog ispunjavanja obaveze da se na njih odgovori. No, nije tačno da roditelji koji puno rade ništa ne vrede. Pesma je nastala u vreme socijalizma, 8-časovnog radnog vremena i 5-dnevne radne nadelje. U današnje vreme, kad se Vrhovni Vodja lično umeša da ideju o nedelji kao obaveznom neradnom danu saseče u korenu, roditelji koji nedovoljno vidjaju svoju decu najčešće su žrtve nepostojanja prava radnika. To ih ne čini lošim roditeljima. Elem, jedva čekam reakcije dušebrižnika kad u obaveznu lektiru udju stihovi i proza o roditeljima monstrumima i psihopatama. Jer deca nadjena zapuštena u kadi, deca podvodjena, deca šurena vrelom vodom, deca trovana, deca davljena, deca silovana… deca o kojoj čitamo u crnoj hronici i ona o kojoj ne čitamo a tu su, oko nas… ta deca zaslužuju svoju literaturu. Primoravanje deteta u vrtiću da peva „najlepša mama na svetu – moja mama“, ukoliko mama, primera* radi, čuva stražu da bi njen dečko to dete neometano silovao – čini društvenu zajednicu sučesnikom u zlostavljanju (*primer je iz srpske štampe). Zlostavljana deca fakat zaslužuju svoj (u)deo u obaveznoj lektiri. Predlažem nacionalni konkurs za priču, pesmu, roman, sa tom tematikom i sledstveno uvodjenje izabranih radova u školski program. Ili bi se čuvaoci roditeljskog imidža radije pretvarali da ta deca ne postoje?
Meni su 2 stvari fascinantne u ovom tekstu. Prva, da ljudi koji su većinom došli na ta mesta ne na osnovu kvalifikacija nego po stranačkoj liniji sole pamet roditeljima kako su oni nedovoljno stručni i neumešni u tumačenju dela i razumevanju školskog programa. A drugo ako su već roditelji neumešni, kako onda očekujete da će deca u osnovnoj školi to shvatiti i razumeti i na koji način??