Pritvor da ne bi preko Fejsbuka pretili predsedniku

Međutim, Radoš Mićović, 68-godišnji penzioner iz Banje Koviljače je dva meseca proveo u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu zbog toga što je preko društvene mreže Fejsbuk podelio fotomontažu umrlice predsednika Srbije.

Mićović je uhapšen 26. jula 2019. godine, nekoliko sati nakon što je na svom profilu objavio ovu fotomontažu. On nije njen autor, fotografiju je preuzeo sa društvenih mreža.

Komšije su tvrdile da su ga hapsili pripadnici Žandarmerije sa fantomkama. Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu 28. jula odbio je da mu odredi pritvor i umesto toga odredio mu meru napuštanja stana. Međutim, dan kasnije, vanraspravno veće suda je odlučujući po žalbi Tužilaštva za organizovani kriminal Mićoviću odredio klasičan pritvor.

Pritvor mu je produžen 18. decembra, ali je to rešenje ukinuo Apelacioni sud i vratio na ponovno odlučivanje. Viši sud je ponovo 10. januara Mićoviću odredio pritvor, da bi i ovo rešenje bilo ukinuto u drugom stepenu. Viši sud je i treći put 28. januara odlučio da Radoš Mićović treba da bude u Okružnom zatvoru. Rešenje o pritvoru je konačno ukinuto 6. februara.

Advokat Milan Unković, branilac Radoša Mićovića kaže za Danas da je njegov klijent poštovao meru zabrane napuštanja stana i da je nejasno zašto mu je sud odredio pritvor. U međuvremenu, 18. decembra je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Mićovića stavljajući mu na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti. Suđenje je počelo 13. januara.

– Vezano za način izvršenja dela, okrivljeni nije autor umrlice ili teksta koji je naveden u optužnom aktu. I navedena umrlica i tekst su objavljivani od strane drugih lica na društvenim mrežama Tviter i Fejsbuk i okrivljeni predsedniku Republike nikada nije uputio umrlicu, već je istu „šerovao“ (podelio) među svojim prijateljima na Fejsbuk mreži, što znači da to deljenje nije bilo upućeno predsedniku Republike, niti neodređenom broju lica, već samo njegovim prijateljima, što okrivljeni ne spori, kazao je Unković za Danas.

Slučaj Radoša Mićovića nije izolovan. Dva dana pre nego što je on na Fejsbuku podelio fotomontažu umrlice Vučića, Aleksandra Janković Aranitović je preko društvene mreže Tviter uputila vulgarne uvrede i pretnje deci predsednika Srbije. I ona je ekspresno lišena slobode, i kao i Mićoviću, određen joj je pritvor.

U pritvoru je bila sve do 28. januara, kada je odlukom Višeg suda u Beogradu prvostepeno osuđena na uslovnu kaznu zatvora od šest meseci, sa rokom provere od dve godine. Kako za Danas kaže Aleksandar Olenik, branilac Aleksandre Janković Aranitović, kazna na koju je osuđena njegova klijentkinja identična je dužini pritvora u kojem je bila.

– Sud je u suštini doneo oslobađajuću presudu, pošto je Aleksandra tu kaznu već odležala. Kada bi ona nekim slučajem ponovila delo, sud ne bi imao nikakvu drugu opciju nego da je pusti na slobodu. Ipak, formalno, radi se o osuđujućoj presudi, kaže Olenik za Danas ističući da će po prijemu presude podneti žalbu.

Aranitović je osuđena za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, isto ono koje se i Mićoviću stavlja na teret. I dok priznaje da su njeni komentari vulgarni i neprimereni, Olenik naglašava da u njima nema elemenata pretnje, koji su neophodni da bi se nekome sudilo za ugrožavanje sigurnosti.

– Ključno pitanje kod ugrožavanja sigurnosti je da li se osoba kojoj su navodne pretnje upućene oseća ugroženo. Tužilaštvo, a ni sud, nisu ni uložili napor da saznaju da li se predmet spornih tvitova, u ovom slučaju predsednik Vučić, osećao ugroženo. On je morao da bude saslušan pred sudom, niko drugi ne može da ceni njegov osećaj ugroženosti. Nikako drugačije nije moglo da se dokaže da je jedna žena iz Šapca u stanju da ugrozi predsednika Republike, navodi Olenik.

I pored toga što nisu ulazili u osećaj ugroženosti predsednika Vučića, sud je nalazio da postoji opasnost od ponavljanja dela u tolikoj meri da je Aleksandru Janković Aranitović šest meseci držao u pritvoru. Obrazloženje kojem je sud njoj šest puta produžavao pritvor, prema Olenikovim rečima, zaslužuje posebnu pažnju.

– Razlog zbog kojeg su oni nju držali u zatvorskoj ćeliji je zbog lake dostupnosti interneta i računarske opreme. To je doslovce obrazloženje kojom je Aleksandri produžavan pritvor. Ja sam u tri navrata tražio da se mera pritvora zameni merom zabrane korišćenja interneta, koji je takođe na raspolaganju sudu, ali su svi moji predlozi odbijeni, naglašava Olenik.

Tužilaštvo za psovku tražilo pet godina zatvora

Kako Olenik ističe, uveren je da odluka tužilaštva da procesuira i suda da osudi Jankovićevu nije uzrokovana pozivom sa vrha. „Oni su u tolikoj meri istrenirani da niko više i ne mora nikoga da zove. Pa tužilaštvo je za psovku tražilo pet godina zatvora! Ovakve odluke su motivisane čistim strahom da se nekome na vlasti ne zamere i moraju da snose posledice#, navodi Olenik.

Upozorenja iz Strazbura

Liberalna praksa domaćih pravosudnih organa sa određivanjem pritvora nedavno je primećena i u Strazburu. Evropski sud za ljudska prava je 15. oktobra 2019. godine doneo presudu „Purić i R. B. protiv Srbije“ ustanovivši da se u Srbiji ponavljaju slučajevi kršenja ljudskih prava određivanjem neopravdanog pritvora. Ovaj sud je naglasio da svako određivanje pritvora, koliko god trajalo, mora da bude utemeljeno na obrazloženim razlozima.