Tek posle 17 dana Vuk Drašković i njegova supruga premešteni su u bolnicu. Opozicija je u nekoliko navrata organizovala proteste, zahtevajući oslobađanje Draškovića i ostalih uhapšenih. Puštanje lidera opozicije traže Vašington, Moskva, Evropski parlament.


Mihal Ramač: 1993 – GODINA KOJU SU POJELE NULE /11

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja”, „S one strane snova” i „6. oktobar”, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2013. godine.

Umesto toga, krajem juna je podignuta optužnica, pritvor Vuku i Danici Drašković produžen je na još dva meseca. Drašković počinje štrajk glađu. Poslanici Deposa napuštaju republički i savezni parlament. U Beograd dolazi Danijel Miteran, supruga predsednika Francuske, kako bi od Miloševića lično zahtevala da Draškovića pusti na lečenje.

Nakon lekarskog saopštenja da se Draškovićevo zdravlje rapidno pogoršalo Milošević 9. jula donosi ukaz o pomilovanju. U njegovoj izjavi se kaže: „Iako Vuka Draškovića smatram lično odgovornim, a verujem da isto misle i građani Srbije koji su pratili događaje pred Saveznom skupštinom, ni on, ni takva odgovornost, ne zaslužuju da do te mere budu zloupotrebljeni u jednoj ovakvoj antisrpskoj kampanji, koju vode naši neprijatelji. Kao što ni neki stranački lideri, koji priželjkuju da Drašković nestane, da bi zauzeli njegovo mesto, nadmećući se u međuvremenu medijski u „brizi“ za njegovo zdravlje, ne zaslužuju da ova država za njih obavlja bilo kakav, a pogotovo ne neki ružan posao“.

SRJ je isključena iz Svetske zdravstvene organizacije, Ekonomsko-socijalnog saveta UN te iz GATT-a – Opšteg sporazuma o trgovini i tarifama. Ekonomisti povodom godišnjice uvođenja sankcija procenjuju da je privreda izgubila najmanje deset milijardi dolara. U inostranstvu su blokirane tri milijarde. Od maja prošle godine nijedna industrijska grana nije poslovala pozitivno. Realna vrednost zarada je prepolovljena. Nacionalni dohodak pao je sa tri hiljade na 350 dolara.

Za kilogram novčanica od sto dinara može se kupiti pola kilograma hleba. Vlada Radoja Kontića sredinom juna najavljuje odlučne mere za poboljšanje sve katastrofalnijeg stanja i svođenje inflacije na 50 odsto mesečno. Još jedna devalvacija dinara nije dala nikakav efekat. Ostale mere obesmišljene su pre stupanja na snagu: cene skaču više puta dnevno, marka je u narednih deset dana sa 700 hiljada poskupela na milion i po. Novčanica od milion dinara, koja je puštena u opticaj 23. juna, samo dva dana vredela je jednu marku.

Prema međunarodnim normativima dolar dnevno po zaposlenom je donja granica egzistencije. Procenjuje se da se više od polovine stanovništva Jugoslavije u ovom trenutku nalazi ispod te granice, priznaje savezni premijer.

Savet bezbednosti doneo je 4. juna rezoluciju (824) o slanju teško naoružanih međunarodnih snaga u BiH radi zaštite šest muslimanskih enklava (Sarajeva, Tuzle, Bihaća, Goražda, Žepe i Srebrenice). U Ženevi se nastavlja mirovni proces, koji je faktički bio prekinut posle jahorinske skupštine. Oven i Stoltenberg 16. juna predlažu Miloševiću, Tuđmanu i Izetbegoviću nešto izmenjen plan, kojim se predviđa podela Bosne i Hercegovine na tri političke jedinice. Karadžić zahteva da to bude konfederacija tri države. Izetbegović se protivi podeli na nacionalnoj i verskoj osnovi. Tuđman se zalaže za tri entiteta sa tri ustava. Milošević se zadovoljava praznom frazom da je ponuđen dobar put ka zadovoljavajućem rešenju. Do kraja juna usaglašeni su politički principi. Ostalo je da se radi na mapama, na kojima je propao i prethodni plan. Međutim, događa se nešto novo: u više mesta srpske i hrvatske snage sarađuju u borbi protiv Muslimana. Karadžić i Mate Boban u načelu se slažu da Bosna i Hercegovina bude konfederalna država.

Skupština Jugoslavije izabrala je novog predsednika. Naslednik Dobrice Ćosića je četrdesetogodišnji Zoran Lilić. Na tu dužnost predlagani su i Brana Crnčević, Budimir Košutić, Radmila Milentijević, Mihailo Marković, Jugoslav Kostić… Prema redovnoj anketi lista Borba, krajem proleća prvih pet mesta na listi najpopularnijih političara zauzimaju Ćosić, Milošević, Bulatović, Vladislav Jovanović i Brana Crnčević.

Početkom leta sve što je doskora bilo loše postaje još gore. Prvog jula marka je koštala milion i osamsto hiljada dinara. Poslednjeg dana tog meseca – 23 miliona. Teško je objasniti nekome ko to nije doživeo kako se živi u vreme kad marka ujutru košta dva miliona i četiristo hiljada, oko podneva tri, a predveče tri i po miliona dinara. Bilo je slučajeva kad su cene nekih proizvoda menjane četiri puta dnevno. Ko ima dovoljno gotovog novca i zna kada i kako da ga uloži, taj je svakog dana na dobitku. Novi bogataši imaju puna skladišta deficitarnih proizvoda u Dobanovcima, Novoj Pazovi, Batajnici. Većina gubi i živi pod stalnim stresom. Jedan bogataš troši koliko i dvadeset pet siromašnih sunarodnika. Nema samilosti, nema razumevanja za bližnje, nema solidarnosti. To je surovo vreme grozničavog i vratolomnog sticanja bogatstava. Običan čovek bori se da preživi.

Nastavlja se

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari