Srbiji su neophodni regionalni javni servisi, a svi delovi zemlje morali bi u medijskoj sferi da budu ravnopravni sa Beogradom i Vojvodinom. Ukoliko zakonodavstvo ne ustanovi regionalne javne servise, a Niška televizija (NTV) ne dobije taj status, biće to još jedan ozbiljan znak da je Srbija južno od Beograda diskriminisana, što bi moglo dovesti do većeg nezadovoljstva, pa i protesta građana, mogao bi da glasi većinski stav učesnika prepodnevnog dela javne rasprave o nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima, održane juče u Nišu.
Ova javna rasprava bila je treća od ukupno četiri takve rasprave u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja i Misije OEBS. Prethodne rasprave održane su u Novom Sadu i Novom Pazaru. „Niška“ rasprava u prepunoj Galeriji Srbija, ispred koje su takođe stajali građani, bila je prilično žučna, sa povicima, upadicama, aplauzima, tako da su neki od govornika zaključili da je „atmosfera kao na stadionu“. Moderatorka skupa Dragana Nikolić Solomon, inače šefica Medijskog odeljenja OEBS, više puta je pozvala na spuštanje tenzija, podsećajući da su oni koji ne misle isto kao većina Nišlija u sali „njihovi gosti“.
Osim predstavnika NUNS-a, UNS-a, ANEM-a i Društva novinara Niša, kao i medija iz Kragujevca, Vranja, Leskovca, Negotina, Bora, Kruševca, Pirota i drugih gradova, na javnoj raspravi govorili su zvaničnici Ministarstva kulture, republički poslanici i niški funkcioneri, zbog čega se čula novinarska primedba da „ovo ipak nije politički, već medijski skup“. Svi političari iz Niša, bilo da su iz vlasti ili opozicije, založili su se za formiranje regionalnih javnih servisa i transformaciju NTV u takav servis, podsećajući da je to stav i Skupštine grada Niša, koja je dva puta donela takvu odluku, kao i građana, koji su sa 35.000 potpisa podržali ovakvo rešenje.
– Učesnici na ovoj raspravi, moje Nišlije, možda su malo neprijatni, ali to je samo zato što su uznemireni, pošto znaju da bi privatizacija NTV, čiji je osnivač grad, zapravo značila njeno gašenje. Od 56 privatizovanih medija u Srbiji danas uspešno radi samo jedan. U Nišu je već ugašen Radio Niš, koji je imao tradiciju od 60 godina, kao i privatna Televizija Pet, koja je bila najgledanija u gradu i privatna Televizija Zona. Ako „izgube“ i NTV, hoće li im uopšte opstati pravo na kvalitetnu informaciju – rekao je gradonačelnik Niša Zoran Perišić (SNS), uz preporuku da država što pre definiše broj regionalnih javnih servisa na njenoj teritoriji način njihovog finansiranja.
Zagovornici formiranja regionalnih servisa ukazali su da su u radu na nacrtu Zakona o javnom informisanju, koji predviđa da se država uskoro povuče iz vlasništva u medijima, učestvovali samo predstavnici medijskih udruženja i organizacija koja su protiv formiranja regionalnih servisa, a ne i Koalicija zaposlenih u medijima (ZUM), koja zagovara regionalne servise, i u kojoj je „oko 2.000 članica sa teritorije cele Srbije“. Oni su rekli da regionalni javni servisi postoje i u evropskim zemljama, kao što su Austrija, Nemačka, Švedska, Velika Britanija, Danska ili Norveška. Podsetili su da formiranje šest regionalnih javnih servisa predviđa aktuelna Medijska strategija, koja je krovni dokument, i sa kojom predstojeći medijski zakoni ne bi smeli da budu u suprotnosti.
Članovi Radne grupe za izradu Zakona o javnom informisanju kazali su da u Srbiji ubuduće neće postojati nijedan medij u državnoj svojini, kao ni mediji čiji su osnivači gradovi ili opštine. Nacrt zakona o informisanju ne predviđa budžetsko finansiranje takvih medija, već subvencionisanje „po projektima“. Ipak, objasnili su oni, nacionalni, pokrajinski i eventualni regionalni medijski servisi nisu u državnoj, već u javnoj svojini. Eventualno postojanje regionalnih javnih servisa biće regulisano novim Zakonom o elektronskim medijima, koji će se takođe naći na javnoj raspravi.
Kritike
Dušan Janjić iz NUNS-a, Nenad Paunović iz ANEM-a i predstavnici privatnih medija iz Niša i drugih gradova pretežno su ocenili da nema potrebe za formiranjem regionalnih javnih servisa, navodeći da bi takvi servisi imali prednost na tržištu u odnosu na privatne medije, što je svojevrsna diskriminacija suprotna evropskim standardima. Neki od njih su kazali da su televizije čiji su osnivači gradovi i opštine „najčešće partijska glasila u kojima se slikaju političari“, kao i da po definiciji privatni mediji ne moraju da budu lošijeg kvaliteta i niže ozbiljnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
