Privatizacija nije ispunila očekivanja

Sve analize govore da je Regionalna privredna komora Leskovac uspešno radila proteklih godina, ali ima dovoljno prostora da naša aktivnost bude još sadržajnija – ocena je Gorana Jovića, predsednika Privredne komore, koja se stara o privredi 13 opština Jablaničkog i Pčinjskog okruga, odnosno čitavog juga Srbije, južno od Niša.
Od 17 privrednih grana, koliko ih je u tom delu Srbije, u prva četiri meseca ove godine sedam je zabeležilo pad proizvodnje od nekoliko do čak 31 odsto. Tako je industrijska proizvodnja smanjena za jedan odsto, vađenja rude za 13,6, a proizvodnja električne energije za 31,5 procenata.

Zarade

Prosečna plata zaposlenih u prva četiri meseca ove godine u Jablaničkom okrugu iznosi 23.710 dinara, a u Pčinjskom 23.500 dinara. U oba okruga, u vanprivredi je zarada znatno povoljnija – u leskovačkom kraju iznosi 32.180, a u vranjskom 34.033 dinara. U privredi, pak, zarade su više nego skromne, jer iznose u Jablaničkom okrugu 17.340, a Pčinjskom oko 18.000 dinara. Ima, međutim, kolektiva u kojima se ne isplaćuje ni minimalac i zato su mnogi radnici poveli sudski spor. Po zaradama, jug Srbije je na samom začelju u Republici, što nije nikakvo iznenađenje, jer se ta slika ponavlja iz godine u godinu. U ovom trenutku na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja je 68.156 radnika. U Jablaničkom okrugu posao traži 38.015 lica, a u Pčinjskom 30.141 radnik. Kako sada stvari stoje, mnogi neće moći da obezbede posao ni u narednih nekoliko godina, a planeri očekuju da lista nezaposlenih bude i duža.

Ukupna vrednost razmenjene robe i usluga sa inostranstvom iznosi 105 miliona dolara. U ovoj godini, izvezeno je robe za 50,9 miliona dolara, što je oko 25 odsto više nego u istom razdoblju minule poslovne godine, dok je vrednost uvezene robe 50,4 miliona dolara.
Posebno su zanimljivi podaci o toku privatizacije u dva okruga juga Srbije. Ukupno je vlasničku strukturu promenilo 99 kolektiva. U Jablaničkom je to urađeno u 61, a u Pčinjskoj u 31 kolektivu. Na jugu Srbije raskinuta su 23 kupoprodajna ugovora, a glavni povod je neispunjenje ugovornih obaveza, odnosno zapostavljanje prava radnika, a često je povod potpuno zapostavljanje proizvodnog procesa. Praksa je pokazala da se posle raskida ugovora prilike nisu promenile nabolje, jer su ostale mnoge obaveze iz ranijeg perioda koje osiromašeni radnici nisu u stanju da razreše.