Aleksandar Živadinović, jedan od ponuđača na aukciji za kupovinu Niške televizije (NTV), organizovane u oktobru 2015, podneo je žalbu Ustavnom sudu zbog negativne odluke Ministarstva privrede na njegov prigovor o regularnosti privatizacije tog medija.
Živadinović, koji ocenjuje da je privatizacija NTV bila diskriminatorska i nezakonita, a u korist kupca „bliskog vlastima“, najavljuje da će se u slučaju da odluka Ustavnog suda bude negativna, obratiti Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu.
On je podneo ustavnu žalbu zbog „povrede ustavnog prava na pravično suđenje“, a protiv rešenja Ministarstva privrede kojim je odbijen kao neosnovan njegov prigovor na validnost podataka iz prijave konzorcijuma koji je kupio NTV, i koji čine Narodne novine i fizičko lice Slađana Ostojić. U ustavnoj žalbi se navodi da je Ministarstvo napravilo propust jer je ocenjivalo jedino da li je Agencija za privatizaciju u postupku privatizacije NTV poštovala zakonsku proceduru, a nije proveravalo izjavu direktora Narodnih novina Vidosava Radomirovića da taj medij „nije u potpunosti ili delimično finansiran iz javnih prihoda“. Živadinović tvrdi da je takva izjava „netačna“, jer su Narodne „godinama unazad primale novac iz budžeta po raznim osnovama“, uz podsećanje da Zakon o javnom informisanju i medijima zabranjuje da kupac medija bude „pravno lice koje se u potpunosti ili delimično finansira uz javnih prihoda“.
Narodne novine su, inače, oktobra 2015. godine na konkursu za sufinansiranje javnog interesa u medijima dobile iz niškog budžeta 14,85 miliona dinara, a gotovo u isto vreme, kao ključni član konzorcijuma, „pobedile“ na aukciji na kojoj je NTV kupljena za manje od deset miliona dinara. Zbog ovakvih okolnosti u delu javnosti je ocenjeno da su NTV zapravo „kupili privatnici novcem građana“. Prema Godišnjem izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije, objavljenom 2015, Narodne su i ranije primale milionske iznose iz gradskog i opštinskih budžeta, o čemu govore podaci Uprave za trezor od 2009, pa nadalje.
Vidosav Radomirović je za pojedine medije negirao bilo kakve neregularnosti u postupku privatizacije NTV. On je ocenio da sve te uplate budžetskog novca Narodnim novinama „ne predstavljaju finansiranje iz javnih prihoda“ jer one nisu budžetski korisnik. Prema njegovim rečima, ova medijska kuća je ta sredstva „zaradila“ jer je za njih „pružala usluge u okviru svoje delatnosti“. Narodne su privatizovane 2006. godine.
Članovi porodice Radomirović osim Narodnih novina, te preko njih NTV-a, u Nišu poseduju i Televiziju Belami, Radio Belami i internet portal Belami, a na jugu Srbije, prema dostupnim informacijama, i TV Sokobanja, zaječarski dnevnik „Timok“ i pirotski nedeljnik „Sloboda“. Drugi član Konzorcijuma za kupovinu NTV-a, Slađana Ostojić, obavlja funkciju direktorke Televizije Zona plus, čiji je vlasnik Vladan Gašić, sin Bratislava Gašića, direktora BIA, bivšeg ministra odbrane i funkcionera SNS-a. I Narodne novine i Zona plus su u Godišnjem izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija označeni kao mediji koji su vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima.
Sudovi i Ministarstvo informisanja na strani konzorcijuma
Pre obraćanja Ustavnom sudu, Živadinovićeve tužbe i zahteve odbili su Upravni sud i Vrhovni kasacioni sud. Oba suda stala su na stanovište da sredstva koja su Narodne novine dobijale iz budžeta, kako su naveli, ne predstavljaju finansiranje iz javnih prihoda, kao i da Ministarstvo privrede „nije bilo dužno da proverava validnost, tačnost i istinitost podnetih izjava i ostale dokumentacije“.
Ministarstvo kulture i informisanja je u svom mišljenju ocenilo da izdavači medija koji dobijaju sredstva iz budžeta po osnovu konkursa za sufinansiranje javnog interesa u medijima „mogu biti kupci u postupku privatizacije, pod uslovom da nisu osnovani od strane Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
