Dodela odlikovanja – privatna zabava o trošku građana Srbije

Sa Nikolićem je u sudskom sporu Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“, zbog, kako navodi, “laži koje je o njemu iznosio”.

Nikolić je, svojevremeno, u porukama vređao Poledicu i pretio mu jer ga je prijavio Savetu za štampu zbog neprofesionalnog izveštavanja, a Savet tu žalbu usvojio.

Poledica je tada objavio prepisku sa novinarom, koji mu je, uz vulgarne psovke, poručio da će se “razjasniti sa njim”.

– Ovakva dodela odlikovanja je po mom ličnom ubeđenju nepoštena, nagrađuju se pojedinci a da su nama kao građanima nepoznati kriterijumi. Drugo, tako je obesmišljen orden, jer se, čini se, u poseban doprinos računa politička podrška i divljenje vlasti, a ne dela koja vas čine dostojnim da tu nagradu dobijete, komentariše za Danas Poledica.

On navodi i da su, kada se u Čačku dodeljivala Decembarska nagrada, uglavnom nagrađivani SNS članovi ili simpatizeri.

– Tako je za najboljeg sportskog radnika izabran Vučićev kum, koji koliko je meni poznato nema nikavu konekciju sa sportom, osim što je tada bio direktor SC Mladost, a za najboljeg promotera sporta izabrana je devojka pomoćnika gradonačelnika, koja je član stranke. Kao da je to neka njihova privatna zabava na kojoj se oni između sebe počaste. Kada sam video da Pahomije prima orden dodeljen manastiru, čovek koji je toliko puta bio optuživan za razne nemoralne stvari, bio sam zbunjen, mislio sam da je greška, ja to kao građanin ne mogu da prihvatim. Mislim da orden ne bi trebalo da bude vezan za stranku, već za dela kojima ste ga zaslužili, smatra Poledica.

Sagovornik Danasa priča da je sa Nikolićem u sukob ušao 2018, kada je sa njim trebalo da radi prilog za TV Prvu.

– Prilog je trebalo da bude o direktoru studentskog doma u Čačka Zoranu Lekiću, kojeg sam razotkrio da se nemoralno ponašao kada je po društvenim mrežama delio fotografije golih žena. Pre nego je trebalo da dam izjavu, Nikolić me je zvao i rekao da se trenutno nalazi u prostorijama SNS na slavi, te da me dobrnamerno savetuje da ne pričam mnogo na tu temu zbog toga što je Zoran Lekić član SNS i da se nikada ne treba sukobljavati sa vlastima. Naravno, shvatio sam poruku ali me ona nije uplašila, zbog toga što se radilo o opštem interesu i zaštiti naše dece, kaže Poledica.

– Orden za Gvozdena Nikolića me nije iznenadio, jer je on čovek koji uglavnom veliča ovu vlast, i bio je uvek uz vlast. Vodim i neke privatne postupke protiv njega, tužio sam ga jer je jedan od svojih medija koristio da se obračunava sa svima koji nemaju isto mišljenje kao vlast. Mene je blatio, pisao neistine, pa sam ga tužio a ako se usvoji moja tužba novac ću uplatiti u dobrotvorne svrhe. Imam veliki osećaj gorčine, mislim da nije zaslužio orden, a slično misle i građani Čačka. Pitanje je kojim su se kriterijumima vodili oni koji su tu odluku doneli, ističe Poledica.

On dodaje da je Nikolić više puta prijavljivan Savetu za štampu.

– Ja sam ga lično prijavio jednom i Savet je usvojio moju žalbu. Od njega sam dobijao pretnje i uvrede koje ne priliče ne samo novinaru, već bilo kome. Nedavno se desio incident kad je Nikolić objavio da je napadnut u centru Čačka, pa se sledeći dan pojavio video zapis na kome se jasno vidi da je Nikolić taj koji je udario jednog čoveka, koji nije pružao nikakav otpor, prepričava Poledica još neke ekscese vezane za novinara Prve. Dodaje da Nikolić zajedno sa sinovima poseduje više medija, koji uglavnom dobijaju velika finansijska sredstva na konkursima u gotovo svim opštinama zapadne Srbije.

Neprijatna iskustva sa Gvozdenom Nikolićem imao je i Milovan Milivojević iz Lučana, otac poginulog radnika “Namenske” koji kaže mu se njegova porodica obraćala desetinama puta, ali da Nikolić nikada nije hteo da objavi njihovu stranu priče.

– Ne znam kako ga nije bilo sramota da primi taj orden, ja bih ga na njegovom mestu odbio. Ali takvi ljudi danas primaju ordene. On je čovek bez obraza, bez karaktera, čim piše bajke i hvalospeve o direktoru Namenske, koji je navikao da gazi po ljudima, koji je sve podredio svojim interesima, ničije dete nije bitno. Dobio je i direktor nagradu kao najuspešniji privrednik u opštini, čovek koji iza sebe ima 22 žrtve, ugasio 22 kuće, navodi Milivojević.

On priča da su se sukobi nastavili na suđenju u Ivanjici, a rasprava se, posle sudnice, nastavila ispred zgrade suda.

– I posle tog događaja, kada sam mu sve rekao, zvao me je i molio da dođe kod nas u kuću. Nisam imao s njim šta više da pričam, ali sam ga ipak primio. Više od dvadeset puta smo mu se obraćali ali nije hteo da objavi našu stranu priča. A onda je došao kod nas u kuću da lije krokodilske suze, kako je završio karijeru i kako su mu svi zamerili zbog scena iz Ivanjice, priča Milivojević.

– Ovu vlast treba pitati, za šta je dobio orden? Pitam javno onoga koji mu je uručio orden, šta je to Gvozden Nikolić uradio za ovu zemlju da zasluži orden, kakav je to doprinos ili humano delo od njega došlo, osim što piše bajke o lokalnim moćnicima, ubicama, o trenutnoj vlasti. To je jedini razlog zašto je nagrađen, zaključuje Milovanović.

– Ovo je veliko priznanje za moje časne pretke, za moje, Bogu hvala, sve brojnije potomke. Srećan sam što sam priznanje dobio od svoje države Srbije i iz ruku predsednika države koju neizmerno volim i poštujem, u kojoj živim, u kojoj odrastaju moja deca i za koju su moji preci davali život, komentariše orden Gvozden Nikolić u pisanom odgovoru našem listu.

Kada su u pitanju navodi naših sagovornika, Nikolić kaže da nema komentar “o osobama koje ne misle dobro ni sebi ni drugome”.

– Neki od njih su odavno u sukobu sa zakonom i za njima je raspisana poternica, drugi su već imali problema sa zakonom, neki su prisvajali humanitarnu naftu, pojedini su do aprila bili naprednjačke perjanice a danas ostrašćeni opozicionari. Za takve se kaže „daleko im lepa kuća“, imam preča posla. I zar mislite da bi neko ko je iz pepela i iz ničega podigao medijsku kuću kao što je Glas zapadne Srbije, novinsku agenciju RINA, jedinu iz provincije koja je stala rame uz rame sa nacionalnim, i neko ko je autor emisije Nećete verovati, koja je među deset najgledanijih na nacionalnom nivou, takav idiot kakvog žele da me predstave? I zar mislite da je moguće da čovek koji ima četvoro dece, koji nikada nije okrenuo glavu i zaobišao tuđu nevolju, koji je najmanje devet kuća sagradio za srpsku nejač, zločinac koji ne razume bol porodice koja je izgubila jedinca? Naprotiv, Prva televizija na kojoj sam od početka jedina je koja je za tu nesreću odvojila četiri sata živog programa. Neki misle da sam ja mogao više, ali ja nisam ni sudija ni kadija. Oni koji manipulišu tuđom nesrećom neka rade kako hoće, ja neću, ne želim i ne mogu. A ti ljudi, koji me razapinju, lažu, razvlače po društvenim mrežama, organizuju sačekuše kao onomad u Preljini, koji tri godine najstrašnije linčuju mene, moju decu koja mrava nisu zgazila, poručujem da me neće naterati da se ogrešim o bilo koga. I zna se ko je sudija, oni to nisu sigurno. Na kraju, javno ustajem protiv tih sajber nasilnika koji masakriraju ljude, često ni krive ni dužne i stajem u njihovu odbranu. Neistina je da sam ikome pretio, da sam slao preteće poruke… Na žalost, ja sam meta tih ljudi koji su na FB napravili pet profila sa mojim imenom, i koji pišu, dopisuju prepisuju. Nisam ih ja sigurno kreirao, navodi u odgovoru Nikolić.

Odlikovan i Gojko Đogo

Među dobitnicima odlikovanja našle su se mnoge ličnosti za koje nije jasno čime su ga zaslužile, ali i oni za koje je potpuno jasno da ordene ne bi trebalo nikada da dobiju. Tako je Zlatnom medaljom za zasluge odlikovan pisac Gojko Đogo, koji je tokom rata u Bosni 1991. u razgovoru sa Radovanom Karadžićem izjavljivao da muslimane “sve treba pobiti”.

Zlatna medalja za Arenu

Zlatna medalja za izuzetne zasluge javnim i privrednim delatnostima dodeljena je kompaniji Arena čenels grup, koja emituje sportski kanal Arena sport na kablovskoj mreži. Firma je od 2019. u potpunom vlasništvu države, odnosno MTS-a. Nedavni diskutabilni potez, kada je za otkup prava na emitovanje TV prenosa utakmica fudbalske Premijer lige Engleske plaćeno 100 miliona evra po sezoni za narednih šest godina, kao i francuske lige za 5,5 miliona evra po sezoni, ocenjen je kao bespotrebno trošenje novca građana. Te cene su i desetostruko veće nego ranije koje je plaćao SBB, a cilj je bilo uklanjanje konkurencije, pa se postavlja pitanje koje su zasluge te firme.