Privatni univerziteti traže veći uticaj na KONUS

To nije dobro za kvalitet visokog obrazovanja i realno se gube svi razlozi za postojanje tog tela u ovakvoj formi” – ocenjuje za Danas Aleksandar Andrejević, rektor Univerziteta Edukons.

Predstavnici pojedinih privatnih univerziteta, koji su nedavno učestvovali na okruglom stolu posvećenom perspektivama visokog obrazovanja, zatražili su da se novim Zakonom o visokom obrazovanju obezbedi suštinska jednakost državnih i privatnih visokoškolskih ustanova, kao i da im se omogući veći uticaj u najvažnijim telima u visokom obrazovanju.

Andrejević smatra da su privatni univerziteti u KONUS-u marginalizovani i ugroženi, pogotovo u postupcima delegiranja članova u nacionalne savete za visoko obrazovanje i nauku, kao i u Komisiju za akreditaciju.

– Činjenica je da KONUS sada čine svih 18 univerziteta Srbije – osam državnih i 10 privatnih, međutim, pri donošenju odluka privatni imaju ukupno tridesetak glasova, a najmanje četiri državna univerziteta pojedinačno imaju više glasova od svih privatnih zajedno. Na taj način, u javnosti KONUS deluje kao telo gde u donošenju odluka učestvuju svi univerziteti, a zapravo su privatni potpuno nevažni u njemu, do granice poniženosti. Kroz ovakav sistem rad privatnih univerziteta ne kontrolišu oni od kojih smo dobili dozvolu za rad, već državni univerziteti. I ne samo to, već i sva sopstvena sredstva koja smo uložili u kvalitetan profesorski kadar, studijske programe, opremu, učionice… zavise od odluka državnih univerziteta, koji privatne doživljavaju kao konkurenciju, umesto kao partnere na istom zadatku podizanja nivoa obrazovanja u Srbiji – ukazuje Andrejević.

On kaže da novi Zakon o visokom obrazovanju mora funkcionalno da uključi i grupaciju privatnih univerziteta u realnost, ali da se osmisli drugačiji način za delegiranje predstavnika univerziteta u pomenuta tela, umesto da se to prepušta sudija KONUS-u.

– Ako nam je već isti zakon izdao akreditacije i dozvole za rad, i jedni i drugi bi, po tim osnovama, trebalo da imamo redovne (jednom u semestru) sastanke sa ministrom i Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje kao najodgovornijim instancama nadležnim za zakonodavstvo i strategiju visokog obrazovanja – ukazuje Andrejević.

Članovi KONUS-u su svi državni i privatni univerziteti, a broj njihovih predstavnika u Skupštini tog tela se određuje prema broju nastavnika i studenata. Univerzitet ima pravo da na svakih 1.000 nastavnika i saradnika delegira po jednog predstavnika u Konferenciju univerziteta, kao i da na svakih 5.000 studenata.

Branko Kovačević, počasni predsednik KONUS-a, ocenjuje kao dobar kriterijum da se broj članova u tom telu određuje prema veličini škole, te da primedbe pojedinih privatnih univerziteta ne stoje. Kaže da pomenuti kriterijum nije naš izum već evropska praksa, navodeći da „ne može neko ko se zove privatni univerzitet, a manji je od jednog fakulteta na državnom univerzitetu da ima isti uticaj kao Beogradski univerzitet, u čijem je sastavu 31 fakultet“.

– Srbija je jedna od retkih država koja je uspela da napravi jedinstven KONUS, u kojem su predstavnici i državnih i privatnih univerziteta, što mislim da je dobro, a to je potvrdila i Evropska asocijacija univerziteta. U većini zemalja su oni odvojeni i svako vodi svoju politiku. To što su neki počeli da cepaju KONUS na privatne i državne univerzitete je loše i vodi ka njegovom raspadu. Ne znam da li je u pitanju ljudska sujeta, pa svako želi da zauzme fotelju, ali svakako nije dobar put. Po mom mišljenju, pravu put je u dogovoru i saradnji. Mi smo kroz KONUS dosta radili na podizanju kvaliteta nastave i povezivanju visokog obrazovanja sa tržištem rada, a državni univerziteti su pomogli privatnim u rešavanju mnogih problema – kaže Kovačević, koji je i predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu.

Članovi i uticaj

Skupština KONUS-a ima 106 članova, uključujući i 18 rektora svih univerziteta članova. Univerzitet u Beogradu ima 26 predstavnika, Novosadski 16, Univerzitet u Nišu devet, u Kragujevcu osam, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici četiri, a po tri su sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Univerziteta odbrane i Univerziteta umetnosti. Među privatnicima, najuticajniji su Singidunum i Megatrend sa po pet predstavnika dok svi ostali imaju po tri. Rektorski savet KONUS-a čine rektori univerziteta članova, a kada savet odlučuje, svaki rektor ima onoliko glasova koliko pripada univerzitetu.