Privredni most između Vojvodine i Sandžaka

Novoformirana Zadruga, kao savez profesionalaca iz oblasti poljoprivrede, ima zadatak da pronađe i organizuje poljoprivredne proizvođače u Vojvodini i Sandžaku za razmenu poljoprivrednih dobara, da pronađe kvalitetne ino-kupce, da vrši stalnu obuku poljoprivrednih proizvođača i prilagođava tehnologiju prema uslovima proizvodnje za poznate kupce, da obezbeđuje investitore i povoljne otkupe, organizuje promociju poljoprivrednih proizvoda i zdrave hrane i slično. Proizvodnja krmnog bilja, lucerkinog sena i semnske robe za izvoz; proizvodnja i izvoz lekovitog bilja; prikupljanje, obrada i reciklaža otpada u Sandžaku, samo su neki od deset gotovih projekata, kao i više desetina idejnih rešenja u razmatranju, koja nudi ZZ ‘’Agrospona – Panonka’’. Međutim, ovakvi i slični projekti mogu se realizovati samo u opštinama u kojima se uspostavi saradnja sa lokalnom samoupravom, naglašavaju predstavnici sindikata Solidarnost i novoformirane Zemljoradničke zadruge.

Jedan od osnovnih ciljeva ove Zemljoradničke zadruge je i samozapošljavanje. ‘’Ideja o formiranju Zadruge postoji još od samog osnivanja sindikata Solidarnost jer mi tražimo metode i načine samozapošljavanja ljudi. Jasno smo uvideli da sve dosadašnje vlasti nisu radile na tom polju ništa, osim otpuštanja radnika, a naša ideja je upravo suprotna. Pre dve godine, na sednici Glavnog odbora ovde u Sjenici, usvojen je jedan program koji se zove ‘’Privredni most Sandžak – Vojvodina’’, u okviru kojeg nastojimo da direktnom saradnjom ostvarimo neke oblike samozapošljavanja ljudi’’, rekao je u izjavi za medije prilikom formiranja zemljoradničke ispostave u Sjenici, predsednik sindikata Solidarnost Miša Starović.

Izabrani predstavnik ZZ ‘’Agrospona – Panonka’’ u Sjenici, Rade Rakonjac je ocenio da, ‘’godinama zanemarivano zadrugarstvo predstavlja okosnicu razvoja poljoprivrede’’, i da sjenički kraj ima idealne uslove za razmenu poljoprivrednih dobara sa Vojvodinom, kao i da se na ovakav način otvara mogućnost rešavanja problema prodaje sjeničkog sira. ‘’Sjenica je već 10-15 godina zamrla u svim privrednim aktivnostima, a naročito u oblasti poljoprivrede. Ovo područje ima velike mogućnosti da angažuje svoje resurse i da ih pretvori u finalne proizvode. Jedna od prvih aktivnosti koju možemo realizovati jeste da se, kroz zadrugarstvo, približimo našim seljacima, da njihove proizvode na neki način finalizujemo i damo na tržište, tamo gde postoje uslovi. Između Sjenice na 1100 metara nadmorske visine i Panonije na oko 300 ili 200 metara, postoje idealni uslovi da se vrši razmena dobara, sjeničke zdrave hrane i vojvođanskih, takođe poznatih proizvoda’’, zaključio je Rakonjac.