Priželjkujem pobedu Kamerona

 Iako smo porazili protivnike na izborima, izgubio sam trku za mesto u parlamentu, nakon čega sam poslat u Hong Kong i stupio na dužnost poslednjeg britanskog guvernera nekadašnje kolonije. Stoga, nisam bio u državi kada se sredinom 1990-ih dogodio raskol u našoj stranci, izazvan različitim stavovima o ulozi koju Britanija treba da odigra u Evropi. Kao što je Vinston Čerčil jednom rekao, kada počinite političko samoubistvo, najveći problem ogleda se u činjenici da kasnije zažalite zbog toga.

Mada je uspeo da osnaži privredu, Mejdžora je na izborima 1997. pobedio Toni Bler, što je označilo kraj osamnaestogodišnje vladavine konzervativaca i predstavljalo uvertiru u trinaestogodišnju vladavinu laburista, koja će, verovatno, biti okončana, kada Britanci budu glasali za novu vladu 6. maja. Bler je preuzeo snažno ekonomsko nasleđe i mora se priznati da nije doprineo pogoršanju situacije. Ilustracije radi, sprovodio je u delo planove svojih prethodnika o javnoj potrošnji, a iste poteze preduzimao je i tadašnji ministar finansija Gordon Braun. Tokom prvih devet godina vlade laburista, javna potrošnja je čak bila niža u poređenju sa početnim fazama vladavine konzervativaca.

Ipak, kasnije smo svi pali u uobičajenu britansku zamku. Braun, koji je postao premijer 2007. dozvolio je povećanje stope potrošnje i zaduživanja, zbog čega se Britanija suočila sa fiskalnim deficitom i pucanjem kreditnog mehura već u prvoj fazi globalne ekonomske krize. Imajući u vidu takvu situaciju, pobednik na predstojećim izborima, bez obzira na to iz koje stranke dolazi, imaće težak zadatak da smanji budžetski deficit, koji trenutno iznosi 12 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao i da osnaži posustalu ekonomiju.

Konzervativci bi trebalo da iskoriste činjenicu što je njihov vođa Dejvid Kameron mlad političar koji zastupa umereni kurs u politici, formulu za pobedu na izborima. S druge strane, laburiste predvodi Braun koji je nepopularan i postoji široko rasprostranjeno mišljenje da njegova stranka nema dobre ideje za ekonomski oporavak. Najzad, vođa liberalnih demokrata Nik Kleg uspeo je da umnogome osnaži pozicije, zbog čega postoji mogućnost da će njegova partija osvojiti više glasova od laburista.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će izborna trka biti neizvesna. Stoga, mnogo toga zavisi od ishoda televizijskih debata, koje se prvi put održavaju u istoriji države, i koje su donele najviše poena liberalnim demokratama. Istovremeno, stiče se utisak da su lideri triju stranaka vodili računa i izbegli gafove koje bi mogle skupo koštati njihove partije. Ipak, britanski izborni sistem ne ide naruku konzervativcima. Kao argument za takav stav, može se navesti podatak da više glasača ima u Velsu, Škotskoj i engleskim gradovima, koji su tradicionalno naklonjeni laburistima.

Iako je situacija donekle povoljnija nego na prethodnim izborima, Kameron mora prevazići mnoge prepreke ukoliko želi pobedu. Uprkos svemu, smatram da će biti u stanju da ostvari cilj, ne samo zbog stava mnogih Britanaca da je „došlo vreme za promene“. Uopšteno govoreći, birači imaju običaj da okrenu leđa vladi kada njeni zvaničnici izgube svoju najdragoceniju osobinu – sposobnost da sumnjaju u opravdanost sopstvenih postupaka. Stiče se utisak da je upravo to problem s kojim se suočavaju laburisti.

Kao zakleti konzervativac, koji se, uprkos svemu zalaže za umerenu politiku i duboko sumnja u svaku ideologiju, priželjkujem Kameronovu pobedu. Reč je o inteligentnom, učtivom i snažnom političaru, koji je dorastao premijerskoj funkciji. Ali, neću mu zavideti ukoliko postane predsednik vlade jer će morati da pokaže mnoge liderske sposobnosti kako bi ubedio birače da moraju obuzdati „nagone“ za povećanjem javne potrošnje u cilju sprečavanja nacionalne stagnacije. U tom kontekstu, moramo shvatiti da je potrebno i dalje primenjivati staro pravilo koje glasi: „Ne možete trošiti više nego što zarađujete“, iako je 21. vek.

Autor je poslednji britanski guverner u Hong Kongu i bivši Evropski komesar za spoljne poslove. Trenutno je kancelar Univerziteta Oksford