Priznala da je ubila sina

Prvo je Požarevačka policija saopštila da traga za maloletnim dečakom iz sela Majilovac koji je nestao nakon što ga je majka poslala da se sa njive u tom selu sam vrati kući.

Marina Andrejić (38) i njen maloletni sin Đorđe (13) pošli su 22. jula na njivu, u ataru sela Majilovac.

Kasnije je, prema navodima policije, Marina pozajmila mobilni telefon od nepoznate žene koju je srela na poljskom putu u blizini susednog sela Kurjače i javila ukućanima da se povredila i da otežano hoda, a da je sina poslala da sam nađe put do kuće.

Kako se 22. jula ni Marina ni njen sin Đorđe nisu pojavili rođak je prijavio policiji nestanak.

Policija je, međutim, saopštila da joj je nestanak Marine i Đorđa prijavljen 24. jula.

Marina se kasnije 24. jula pojavila i njene lakše povrede su sanirane, ali se dečak nije pojavio pa je policija organizovala potragu u koju su se uključila lovačka udruženja i meštani sela Majilovac, Biskuplje, Đurakovo i Kurjače.

Marina je potrvdila policiji da se nakon povrede sporo kretala pa je maloletnog sina poslala da sam nađe put do kuće.

Meštani sela koji su vidno uznemireni zbog ove misterije raspredaju razno razne priče: od toga da se majka rešila svog deteta, da je u pitanju neka sekta koja je otela dete, pa sve dotle da su se pojavili vanzemaljci i da su oni otmičari. Većinu njih nisu imali lepih reči o majci nestalog Đorđa, tvrdeći da je ona maltretirala svog sina. Svi se oni slažu da je Đorđe bio dobro i mirno dete. Prema njihovim rečima porodica Andrejić bila je jedna od imućnijih u selu, imali su više nekretnina i lokala, koje su izdavali. Marina Andrejić je sa suprugom Dejanom, pored sina Đorđa imala i ćerku Anđelu.

Marinina komšinica Jelena Pešić, koja ju je prva videla u subotu 24. jula kada se bez svog sina vratila u selo kaže da taj prizor u životu nikad neće zaboraviti:

– Pojavila se iznenada, sva raščupana i bleda kao kreč, skoro bez kapi krvi u sebi, iskolačenih očiju i zenica belih kao papir, sa ubilačkim pogledom. Bila je sva izgrebana po rukama i nogama, na kojima nije imala obuću. Telo joj je bilo prekriveno masnicama, a usna sva rascopana. Zubi su joj bili crni,kao da je zemlju jela i izgledala je kao da je sa nekim vodila tešku borbu, kao da se borila sa medvedom-sva uzbuđena priča Jelena dodavši da je njen muž komšinicu Marinu odvezao u dom zdravlja , a posle i u policiju.

Đorđev stric Slađan Andrejić je organizovao potragu i obavestio policiju o nestanku, jer se njegov brat Deajn poneo pasivno. Ni on nije imao lepih reči o svojoj snaji, rekavši da je imala loš karakter i da je Đorđa često bezrazložno tukla.

– Đorđe je zbog toga navukao ogroman strah. Ponekad ga je tukla dušmanski, oklagijama i varnjačom, tako da je Đorđe sa masnicama po telu išao u školu – izjavio Slađan Andrejić.

Petog dana od nestanka dečaka broj tragalaca se povećao na preko 200. U potragu je uključena i žandarmerija, njih 80, sa psima rase Malino, obučenim za takve situacije. Pored žandarmerije Đorđa traži i šezdesetak policajaca PU-Požarevac, kao i stotinak lovaca lovačkog društva „Golub“ iz Velikog Gradišta .Ni tolika potraga za nestalim detetom, koja po svojoj veličini nije zabeležena u ovim krajevima, do sada nije dala nikakve rezultate. Glavni razlog za neuspešnost potrage je težak i nepristupačan teren, kao i kontradiktorne informacije Đorđove majke Marine o tome gde je ostavile dete pre povratka u selo. Jedino štu su tragaoci do sada našli je jedna Marinina klompa i šnala.

Policija je Marini Andrejić odredila zadržavanje od 48 sati zbog osnovane sumnje da je na svom maloletnom sinu Đorđu izvršila nasilje u porodici, kao i zbog nebrige i zapuštanja svog deteta. Ipak, pod budnim okom policije, i ona je priključena potrazi, koja se odvija u nekoliko pravaca, kako bi pokazala njeno i sinovljevo kretanje dok su bili zajedno.

Upravnik lovačkog društva „Golub“ iz Velikog Gradišta, Goran Cvetković, kaže da već treći dan, zajedno sa svojim kolegama lovcima, bezuspešno traga za Đorđem i da sem majčine šnale i klompe, drugo ništa nisu našli.

-Marina nas predvodi u pretrazi dosta nepristupačnog terena, i reklo bi se, zavlači. Vrti nas u krug, jer već peti put nas dovodi do panja, navodno gde se sa sinom rastala, a od deteta ni traga, ni glasa. I kad dođemo do panja, ona se odjednom ni čega više ne seća i ponovo povede istim putem – priča nam Goran detalje sa potrage.

Đorđov stric, Slađan Andrejić, kaže da je preuzeo brigu nad dvanaestogodišnjom bratanicom, Anđelom, po preporuci Centra za socijalni rad iz Velikog Gradišta.