Priznanje Kosova bila je jedna od poslednjih odluka svrgnutog predsednika Egipta Mohameda Morsija, a glavni protagonisti takve inicijative bili su islamisti i Turska, saznaje Danas iz diplomatskih krugova u Kairu. Kako nam je rečeno, iako je značajan deo sekularnih snaga bio protiv priznanja kosovske nezavisnosti, među njima ima i onih koji su podržavali takvu odluku donedavnog egipatskog predsednika.
Međutim, s obzirom na činjenicu da su glavni egipatski inicijatori priznanja Kosova bili okupljeni oko Morsija i da je većina njih sada u pritvoru, uključujući Morsijevog savetnika Esama Hadada i šefa kabineta Refu al Tahtavija ili su „kandidati za pritvor“, Prištini će biti mnogo teže da komunicira s novim vlastima u Kairu, imajući u vidu njihovo dosadašnje otvoreno i isključivo oslanjanje na islamiste.
Vlada sada već bivšeg predsednika Morsija priznala je nezavisnost Kosova 26. juna ove godine. U saopštenju koje je objavljeno na zvaničnom sajtu egipatskog ministarstva spoljnih poslova navodi se da Kairo želi da uspostavi dobre bilateralne odnose sa Kosovom u svim oblastima, kao i da pohvali angažovanje prištinskih vlasti na održavanju i osnaživanju odnosa sa svim zemljama u regionu.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj napisao je tada na svojim profilima na društvenim mrežama da je najstarija država priznala najmlađu u Evropi. „Vest o zvaničnom priznanju Kosova od strane Egipta dobio sam od Esamela al Hadada, asistenta egipatskog predsednika“, naveo je Hodžaj.
Ivan Kostić iz Balkanskog centra za Bliski istok, kaže za Danas da je situacija u Egiptu trenutno veoma haotična i teško predvidiva. „Demokratski izabrani predsednik Morsi je svrgnut s vlasti nakon očiglednog vojnog puča i sada je na snazi prelazna vlast na čelu s Adilom Mansurom, koji je najavio da će raspisati nove predsedničke i parlamentarne izbore u što kraćem roku. U tom kontekstu je veoma teško u ovom trenutku predviđati kakav će biti novi stav buduće egipatske vlasti prema pitanju Kosova, pre svega jer je zaista više nego teško i naslutiti kakvi će biti rezultati predstojećih izbora u Egiptu“, ukazuje Kostić.
Seška Stanojlović, spoljnopolitička novinarka, smatra da je egipatska kriza „klimaks unutrašnjih tenzija u tom društvu još od Arapskog proleća“. Prema njenom mišljenju, u sekularnim državama nije jednostavno ponovo na vlast dovesti politički islam, što se desilo posle svrgavanja Hosnija Mubaraka, odnosno kraja Arapskog proleća. „I u budućnosti ćemo biti svedoci dramatičnih zbivanja u takvim društvima“, ukazuje Stanojlovićeva, a kao primer ističe dešavanja u Turskoj, „koja je takođe dugo sekularna država, a premijer Redžep Tajip Edrogan pokušava da uvede politički islamizam“.
Zbog smenjivanja Morsija, juče je trebalo da bude organizovan veliki protest njegovih pristalica pod nazivom „dan odbijanja“. Portparol Muslimanske braće Gehad al-Hadad rekao je u četvrtak da je u toku „lov na glave“ čelnika ove stranke, te pozvao na veliki, ali miran protest.
Mohamed Sudan, sekretar za spoljne poslove Partije slobode i pravde, koja je političko krilo Muslimanske braće, izjavio je da akcija vojske „vraća Egipat na diktatorski režim“. „Čim su počeli da hapse ljude bez sudske odluke ili naredbe, daleko smo od demokratije“, rekao je Sudan.
Ulicama Kaira i juče je patrolirala vojska, a kako su izvestili dopisnici, mogli su se videti i demonstranti iz opozicionih redova, koji su više puta naglasili da su Muslimansku braću smatrali prelaznom vlašću, te da je njihov mandat istekao, pa je vreme za nove promene. Egipatski državni tužilac saopštio je u četvrtak da će se Morsi, koji se trenutno nalazi u kućnom pritvoru, u narednim sedmicama suočiti sa istragom pod sumnjom da je „vređao predsednički mandat“, što će, piše britanski Gardijan, staviti tačku na njegovo političko vaskrsenje. Morsija je privremeno – do održavanja predsedničkih izbora – nasledio predsednik Ustavnog saveta Adli Mansur (67).
„Zaklinjem se da ću očuvati poredak Republike, poštovati Ustav i zakon i štititi interese građana“, rekao je Mansur, polažući zakletvu u Ustavnom savetu u Kairu. Arapski mediji su privremenog lidera Egipta predstavili kao „misterioznog čoveka“, o kojem se ne zna mnogo i čija biografija može da stane u svega nekoliko pasusa.
Kako se navodi, Mansur je više od dvadeset godina bio zamenik predsednika Ustavnog suda, a na funkciju predsednika stupio je istog dana kada su izbile demonstracije širom Egipta. On je trenutno u poziciji da preuzme na sebe glavnu ulogu u ispisivanju novog poglavlja egipatske revolucije. Međutim, budući da nema iskustva na političkoj sceni, ocenjuju analitičari, Mansur će teško biti nešto više od vršioca dužnosti predsednika.
Vojska je svoje pažljivo osmišljene manevre predstavila kao napore za postizanje „nacionalnog pomirenja“. General Abdula Fatah el-Sisi rekao je u televizijskom obraćanju u sredu uveče da vojsku „ne interesuje politika“ i da je Morsija smenila jer je izneverio „nade o postizanju nacionalnog konsenzusa“. El-Sisi se naciji obratio u prisustvu egipatskih vrhovnih muslimanskih i hrišćanskih poglavara, širokog spektra političkih lidera, uključujući nobelovca, diplomatu i liberalnu ikonu Mohameda el-Baradeja i Galala Moru, istaknutog islamističkog ultrakonzervativca.
Budući da je Baradej odbio da stupi na premijersku funkciju, za tu poziciju je predložen bivši guverner Centralne banke Faruk el-Okda. Inače, Turska je najglasnije osudila Morsijevo svrgavanje i saopštila da je to „neprihvatljivo“, zahtevajući da on bude oslobođen iz kućnog pritvora. Iako nije pominjao reč „puč“, predsednik SAD Barak Obama upozorio je na opasnost od nasilja i pozvao na brzo formiranje novih civilnih vlasti u Egiptu. Obama je naglasio da će zatražiti od nadležnih američkih institucija da ponovo razmotre pomoć koju Vašington godišnje izdvaja za Egipat, budući da po zakonu SAD ne mogu da pomažu zemlje u kojima je izveden državni udar.
Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele rekao je da se dogodio „veliki korak unazad za egipatsku demokratiju“. „Veoma je važno da se Egipat što pre vrati ustavnom poretku. Postoji realna opasnost da demokratska tranzicija bude narušena“, naveo je Vestervele.
Nove žrtve
Kairo – Najmanje troje ljudi poginulo je juče u sukobima policije sa pristalicama svrgnutog predsednika Egipta Mohameda Morsija. Morsijeve pristalice okupile su se u gradovima širom Egipta, a do njihovog sukoba sa policijom došlo je u Kairu, ispred štaba Republikanske garde, gde je policija počela da na njih puca. Demonstranti su uzvikivali „Izdajice“ i na bodljikavvu žicu oko štaba Garde pokušali su da okače fotografiju Mohameda Morsija. Na ulicama Egipta od juče je raspoređen veliki broj blindiranih vozila, a grad su nadletali helikopteri. Demonstranti, koji se prethodno okupili u blizini džamije Rabija el Adavija u Kairu, saopštili su da će tu ostati dok Morsi ne bude vraćen na vlast.
El-Baradej: Glasanje najkasnije 2014.
Lider opozicije i diplomata Mohamed el-Baradej izjavio je da je intervencija vojske bila „bolna mera“, ali je sprovedena u ime naroda i definitivno je sprečila građanski rat. „Morsi je nažalost potkopao sopstveni legitimitet“, izjavio je El-Baradej za Bi-Bi-Si. On je ponovio da vojska nema nameru da vlada zemljom i da će izbori biti održani najviše za godinu dana. El-Baradej je takođe naglasio da je poručio vojsci da se prema Morsiju odnosi „s punim poštovanjem kao prema bivšem predsedniku“, te je izrazio nadu da će uhapšeni članovi Muslimanske braće uskoro biti pušteni na slobodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.