Proba male mature 7. i 8. aprila

 Zbirke zadataka za pripremu za malu maturu su u štampi i trebalo bi da se pojave u knjižarama posle 15. januara, saznajemo u Prosvetnom pregledu.

Najveća novina u predstojećem upisu u srednje škole, o čemu je Danas prvi pisao, jeste ponovno bodovanje takmičenja, koje će đacima donositi dodatne poene, preko onih koje „zarade“ na završnom, odnosno prijemnom ispitu (za specijalizovane škole) i bodova po osnovnu uspeha iz osnovne škole. Podsetimo, bodovanje takmičenja ukinuo je prošle školske godine bivši ministar Srđan Verbić, a njegov naslednik Mladen Šarčević upravo je na stranicama Danasa najavio da će tu odluku promeniti, kao i da će se osim verifikovanih takmičenja u organizaciji stručnih društava ubuduće vrednovati i ona koja organizuje Centar za talente.

– Ministarstvo će ove školske godine vratiti vrednovanje takmičenja pri upisu i rangiranju učenika u srednje stručne škole i gimnazije, imajući u vidu da je potrebno motivisati i nagraditi đake koji se dodatno angažuju učestvujući i osvajajući nagrade na takmičenjima. Sam način bodovanja biće poznat do kraja januara kada će radna grupa uputiti predlog ministru koji donosi Pravilnik o upisu – kaže Vesna Nedeljković.

Ona dodaje da Ministarstvo prosvete neće menjati odnos broja poena potreban za upis u srednje škole za ovu školsku godinu, pa će uspeh od šestog do osmog razreda „vući“ maksimalno 70 bodova, a završni ispit 30.

Međutim, taj odnos će najverovatnije biti promenjen već za narednu školsku godinu, ukoliko na čelu Ministarstva prosvete ostane sadašnja garnitura. Ideja je da se vrati staro rešenje da uspeh iz osnovne škole nosi najviše 60 poena, a završni ispit 40. Takva odluka zbog vremenskog tesnaca nije mogla biti doneta za ovu školsku godinu, s obzirom da je Mladen Šarčević sredinom avgusta imenovan za ministra, a prosvetna vlast nije želela da menja uslove upisa nakon što je počela školska godina. Preveliki broj vukovaca, kao i masovno poklanjanje ocena u osnovnim školama, o čemu svedoče i brojna istraživanja i školska praksa, razlozi su zbog kojih sadašnje rukovodstvo Ministarstva razmišlja o vraćanju na staro rešenje.

Ove godine donja granica za upis četvorogodišnjih obrazovnih profila ostaje 50 bodova, a sve školske uprave su obavezne da predvide dovoljan broj mesta u trogodišnjim zanimanjima.

Na predstojećem završnom ispitu u testovima će biti povećan broj takozvanih otvorenih zadataka, u kojima će se od učenika tražiti da dopišu odgovor. To se posebno odnosi na kombinovani test. Vesna Nedeljković objašnjava da će to omogućiti da đaci pokažu pravo znanje, ali i da će se smanjiti prepisivanje.

– Koliko god bila stroga kontrola, deca uvek nađu načine da se dogovore ako imate pitanja u kojima se traži da zaokruže tačan odgovor. Naša namera je da se na završnom ispitu poveća broj zadataka kojima se ispituju funkcionalna znanja. Praviti takav test u sadašnjim okolnostima, kada način rada u našim školama favorizuje reproduktivna znanja, nije moguće, niti fer prema učenicima. Od naredne školske godine planiramo izmene nastavnog plana i programa za peti razred osnovne škole, koje će se sukcesivno uvoditi i u naredne razrede, što je osnova da se u budućnosti kreiraju i drugačija pitanja na testovima završnog ispita – kaže Nedeljkovićeva.

Konkurs do 1. maja

Konkurs za upis u srednje škole biće raspisan do 1. maja, a pri kreiranju plana upisa škole će sarađivati sa lokalnim samoupravama, poslodavcima, službama za zapošljavanje… Jedna od ključnih novina je što će škole koje žele da uvedu obrazovne profile po dualnom modelu morati da obezbede saglasnost poslodavaca da će učenicima omogućiti kvalitetnu praksu, a sve to će stajati i na papiru, jer će poslodavci biti dužni da potpišu izjavu o namerama.