Probiotici – važna pomoć za dobro zdravlje

Dobre bakterije, tim protiv bolesti 

Da li znate da u našim crevima borave prijateljske, probiotske bakterije, čija je zaštitna uloga  u očuvanju zdravlja ogromna?! One su prva linija odbrane, tim koji se oštro suprotstavlja kada izazivači bolesti, loše bakterije ili virusi, dospeju u naš organizam. Dobijamo ih na samom rođenju, kao dragoceni poklon od majke.

Deca rođena prirodnim porođajem od majke nasleđuju oko 40 odsto crevne mikrobiote, a deca rođena carskim rezom, koja ne dožive direktan kontakt sa majčinom mikrobiotom, imaju veći rizik  da pate od ekcema ili drugih alergijskih oboljenja. Značaj crevne mikrobiote je veliki i za varenje, sintezu nekih vitamina, apsorpciju brojnih korisnih materija i samim tim ishranu celog organizma – kaže prof dr Tomica Milosavljević, dugogodišnji  redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u Kliničkom Centru Srbije, a sada i Medicinski direktor privatne bolnice Euromedik.

Kad preovlada kukolj

Dok u crevima postoji balans 85 odsto dobrih bakterija u odnosu na 15 odsto loših, govorimo o ravnoteži. Ali kada broj loših poraste, nastupaju problemi.

Dokazana je veza promene crevne mikrobiote sa nastankom gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma, a  izgleda i sa nastajanjem bolesti organa za varenje hrane, nervoznog debelog creva, zapaljenskih bolesti creva, ali i raka debelog creva. Sastav crevne mikrobiote ima važnu ulogu i u regulisanju ponašanja. Postoji veoma važna interakcija između mozga i digestivnog sistema, u kojoj bakterije i te kako učestvuju – ističe prof dr Tomica Milosavljević.

Balans u našim crevima može lako da se poremeti usled bolesti, stresa, starenja, a posebno antibiotika.

Ako nekritičkim korišćenjem antibiotika uništimo naše mikroorganizme, onda kao što kukolj prevlada u žitu, tako Clostridium difficile prevlada u našim crevima i izazove bolest – objašnjava naš sagovornik.

Probiotici – šta su i kada ih koristiti?

Prema definiciji SZO probiotici su živi mikroorganizmi, tzv. dobre bakterije, koje u odgovarajućoj količini deluju povoljno na zdravlje pacijenta. Probiotici su nezaobilazni u slučaju Antibiotske dijareje, preventivno, u toku i nakon antibiotske terapije, u slučaju akutne dijareje uzrokovane Rotavirusima, u slučaju putničke dijareje, jako česte baš sada, tokom putovanja na letovanje. Ali probiotici se preporučuju i u slučaju ozbiljnih bolesti.

– Na osnovu rezultata kliničkih studija rezultirale su kliničke preporuke upotrebe konkretno definisanih probiotika u slučaju lečenja i prevencije akutnog gastroenteritisa, odnosno akutne upale koja zahvata želudac i tanko crevo, a kao posledica se javlja i akutni proliv. Zatim u slučaju nekrotizirajućeg enterokolitisa, teške i po život opasne bolesti kod prevremeno rođenih beba – napominje profesor Milosavljević.

Svi probiotici nisu istog kvaliteta

Za kvalitet probiotika važno je da proizvođači imaju dokumentovane i registrovane probiotske sojeve. Tako na primer probiotski sojevi koji dolaze iz Pasterovog instituta u Parizu imaju i svoju genetsku „ličnu kartu“.

Važno je da postoji kontrola kvaliteta u procesu proizvodnje probiotskih bakterija kako bi se sprečila pojava genskih mutacija. One mogu da dovedu do prenošenja genetskih promena između bakterija obzirom da su u pitanju živi mikroorganizmi. Glavni problem svakako predstavlja mogućnost prenosa genetske promene koja dovodi do pojave otpornosti patogenih bakterija na antibiotike. Takav pristup kontrole eventualne genske mutacije prilikom proizvodnje probiotskih bakterija daje veliku sigurnost i lekaru i pacijentu – poručuje prof dr Tomica Milosavljević.