Dok je davanje prava za emitovanje u kablovskoj TV mreži u evropskim državama nadležnost nezavisnih regulatornih tela, u Srbiji je to stvar poslovne odluke menadžmenta kablovskih operatera.

Moguće zloupotrebe i ugrožavanje slobode medija koje proističu iz takvog statusa kablovskih kuća potrebno je rešiti osavremenjivanjem zakonske regulative, koja treba da tu oblast uredi detaljnije, spreči monopolizaciju, ali i da veću samostalnost domaćim regulatornim telima, saglasni su učesnici jučerašnjeg skupa „Kablovski operateri i sloboda medija“ održanog u Danas konferens centru.

Zoran Antonić, direktor Pošta-Neta, kazao je da je osim usklađivanja pravnih okvira sa regulativom Evropske unije, bitna i najavljena digitalizacija zbog rasterećivanja inače oskudnih resursa, ali i da internet dobije status infrastrukture za prenos televizijskih programa.

– Regulatornim agencijama – Ratelu i RRA, moraju se obezbediti preduslovi za samostalnost i stručnost. A odnos države, agencija i operatera mora da počiva najpre na detaljnoj uređenosti zakonskih propisa, jer postoje protivrečnosti u samoj primeni zakona – kazao je Antonić i dodao da je potrebno zakonski urediti mogućnost korišćenja infrastrukture drugih operatera, čime bi se izbegao monopol koji trenutno postoji. On je naglasio da je potrebno da se u tehnološkom smislu obezbedi veći broj kanala koji može da se emituje, i da bi se na taj način doprlo do svakog gledaoca, a izbegao odabir kanala.

Saša Mirković, pomoćnik ministra kulture i informisanja, najavio je set novih zakona o medijima, na čijoj pripremi Ministarstvo već radi.

– Svesni smo da postoji pravo kablovskih operatera na samostalno donošenje odluka, i u interesu nam je da se nađe kompromisno rešenje koje bi bilo najprihvatljivije za sve učesnike, a opet usklađeno sa evropskim rešenjima – rekao je Mirković.

Suzana Todorović iz pravne službe SBB-a, najvećeg privatnog kablovskog operatera, istakla je kako na odabiru kanala koji će ući u programsku šemu rade čitavi timovi i stručne službe, kao i da trenutni zakon pravi selekciju, samim tim što nijedna televizija koja nije dobila neku licencu, bilo nacionalnu, regionalnu, lokalnu, ne može da uđe u sistem nijednog kablovskog operatera.

– Nadležno regulatorno telo prolazi programsku šemu i nadgleda kanale, tako da su svi koji se nađu u ponudi tu po jednom regulisanom i zakonskom sistemu. Bitno je da u našem zakonodavstvu postoji „mast keri“ regulativa, o kanalima za koje je zakon ili regulatorno telo procenilo da postoji javni interes da ti kanali budu u mrežama svih operatera. Trenutno zakonsko rešenje je da su „mast keri „kanali svi javni servisi, ali i svi kanali koji imaju određene dozvole od RRA, pogotovu nacionalne, prosto po automatizmu se nalaze u ponudi. Broj tih kanala nije mali, čime je praktično sužen prostor za odabir – naglasila je Todorovićeva i istakla da bi tu oblast trebalo precizno definisati, tačno odrediti koji kanali nose taj status, ali i smanjiti njihov broj na razumnu meru.

Đorđe Krivokapić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije izneo je kao problem pitanje konkurencije, odnosno neravnopravnog položaja kablovskih operatera.

– Kao operater sa značajnim tržišnim učešćem, ima jako dobru pregovaračku poziciju u odnosu na svakog distributera. Sva snaga je na jednoj strani, i problem je ako dođe do zloupotrebe. Tu je i problem kartelizacije, jer su različiti operateri izgradili svoju infrastrukturu, što dodatno ograničava tržište i potrošače. Ono što je posebno opasno je ukoliko bi došlo do spajanja operatera i emitera, gde bi svi drugi koji stvaraju sadržaj a nemaju distribuciju, praktično ispali iz igre – tvrdi Krivokapić.

RRA: Oskudni zakoni

Marija Ćosić iz Republičke radiodifuzne agencije (RRA) istakla je da je postojeća zakonska regulativa oskudna i da se „tek jedan član zakona o radiodifuziji bavi kablovskim i satelitskim emitovanjem“.

– Ovaj deo radiodifuzije nailazi na mnoge praktične probleme, za koje se jako sporo donose rešenja. RRA je bila jako fleksibilna kada je davanje dozvola u pitanju, ali zakon predviđa da svaku našu odluku treba da odobri Vlada. Sam po sebi, zakon nije toliko loš, ali se uvek dešava da mi ne stignemo do podzakonskih akata koji će bliže da urede neku oblast. Recimo, kriterijum po kome će Savet RRA moći da donese ispravnu odluku koji program treba da se nađe u mast keri paketu. Ti kriterijumi moraju da budu jako strogi, a sa druge strane treba voditi računa i o slobodi poslovanja koju kablovski operateri treba da imaju – kazala je Ćosićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari