foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Lokalne politike i mehanizmi ne prepoznaju u dovoljnoj meri problem dečjih brakova, rečeno je na današnjoj konferenciji Nevladine organizacije Praksis, na kojoj je predstavljena analiza sprovedenih aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji.
Izvršna direktorka Praksisa Marijana Luković rekla je da je u veoma malom broju opština problem dečjih brakova bio prepoznat u akcionim planovima.
„Uočili smo da na nivou lokalnih samouprava ima veliki broj timova koji predviđaju razne mere i aktivnosti, ali se oni retko bave dečjim brakovima“, rejkla je Marijana Luković.
Prema njenim rečima, istitucije ili ne reaguju ili reaguju sporadično i sporo je reč o prijavljivanju, a prevencija skoro da ne postoji.
„Pre svega govorimo o populaciji koja živi u naseljima. Porodice koje žive na rubu siromaštva više su u riziku da njihova deca ranije napuste školovanje i stupe u brak“, istakla je ona.
Praksis je u okviru projekta koji traje do marta 2026. godine organizovao okrugle stolove u osam opština – Kragujevcu, Kruševcu, Subotici, Vranjskoj Banji, Novom Sadu, Leskovcu, Bačkoj Palanci i Smederevu.
Kako je naglasila Luković, primećeno je i prebacivanja odgovornosti sa jedne institicije na druge i ne postoji jasno određeno ko šta radi.
„Centri za socijalni rad često kažu da prijavljuju, ali da slučajevi ne budu procesuirani“, napomenula je ona.
Luković je naglasila da zdravstvene ustanove za dečje brakove saznaju tek kada bude kasno, kad devojčice već zatrudne.
Zaključak je da treba promeniti svest institucija, jer su one to gledale kao kulturološki problem romske zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
