Probna mala matura iz matematike: Zadaci za prepisivanje i došaptavanje

– Suština problema nije u težini testa, da li su zadaci laki ili teški, problem je što se od učenika u 17 zadataka ne traži postupak za rešavanje, već samo da zaokruže tačne odgovore. Bilo je pet, šest zadataka u kojima je moglo da se zaključi šta je tačno rešenje, ali je nemoguće da se urade zadaci sa srednjeg i naprednog nivoa, a da se ne napiše postupak. Čak bi i nastavnici morali da zapišu neki račun da bi došli do rezultata – kaže za Danas Mirko Jevtić, koji smatra da se ovakvim testom obesmišljava nastava matematike, jer učenik pogađa rezultate i ne mora da napiše nijedno slovo, ni cifru, a da se zadatak vodi kao tačan.

Glavni problem ovako koncipiranog testa je što prouzrokuje masovno prepisivanje, što se, kako ističe, desilo na probnom završnom ispitu.

Jevtić dodaje da dežurni nastavnici ne mogu mnogo da učine da to spreče, jer se đaci došaptavaju i sporazumevaju znacima.

– Praktično su i sami učenici ohrabreni da prepisuju, potrebno je samo da nađu nekoga ko će da im šapne, a ne moraju ništa da napišu. Učenik mora da bude matematički pismen, kad rešava zadatak treba da ima korektan postupak rada, da se vidi kako je došao do rezultata. To razdvaja one koji znaju od onih koji prepisuju – navodi Jevtić i dodaje da test kakav je bio na probnom završnom ispitu najviše šteti dobrim đacima.

On navodi i primer zadatka u kome se provera Pitagorina teorema, a da se takođe nije tražio postupak.

– Ako je dete zaokružilo tačan odgovor vi nemate predstavu da li zna Pitagorinu teoremu ili je slučajno pogodilo. Povratna informacija samog testa za nastavnike je skoro nikakva. Ima dosta učenika sa dvojkom iz matematike, a na testu su osvojili 10 ili 12 poena jer su se koncentrisali samo na to da osluškuju šta su drugi zaokruživali. Od preko 70 učenika kojima predajem u osmom razredu, 30 odsto nije ni čitalo zadatke, već su gledali ko će da im došapne. To je omogućio ovakav test – uveren je Jevtić.

Da je ovo prvi put da u testu iz matematike pojavi ovako veliki broj zatvorenih zadataka, potvrđuje za Danas i Selma Pecić, nastavnica matematike u OŠ „Slavko Rodić“ u Bačkom Jarku.

– Po meni ovakav test ne razvija matematičku pismenost, već sposobnosti za prepisivanje i šaputanje. Ne znam kome je ovo u interesu. Dosad se dešavalo da desetak zadataka bude zatvorenog tipa sa ponuđenim odgovorima – kaže Pecić.

Ona navodi primer učenika koji je na probnom testu grafitnom olovkom zaokružio šest netačnih rešenja, a hemijskom šest tačnih.

– Deca prvo rade običnom olovkom, pa podebljaju hemijskom i priznaje se samo što je napisano hemijskom. Ovaj učenik se čak nije potrudio da izbriše netačne odgovore koje je napisao olovkom. Niko ne može da me ubedi da je u prvom cugu rešio pogrešno zadatke, a da je posle znao svih šest tačnih odgovora – ističe Pecić.

Naši sagovornici smatraju da probni test iz matematike koji su učenici osmog razreda rešavali u petak nije bio prelak, što tvrde neke njihove kolege, ali su saglasni sa predsednikom Društva matematičara Beograda Predragom Terzićem koji ukazuje da testovi sa probnog i završnog ispita odstupaju od duha nastave matematike u osnovnoj školi.

– Ne bih test kvalifikovao kao lak, mislim da je prilagođen trenutnim okolnostima i da se vodilo računa o načinu izvođenja nastave, ali je trebalo da bude više zadataka u kojima bi se od učenika tražilo da prikažu postupak. Matematika ne može da se uči na zaokruživanje – smatra Terzić.

Osvrćući se na zadatke koji na prvi pogled liče onima u PISA testovima (neki kažu da su prilagođeni realnim situacijama), Terzić ističe da se dosta testira funkcionalna pismenost, ali ne i gradivo matematike za osnovnu školu. A svoje đake, kaže, mora da pripremi za ozbiljan gimnazijski program.

– Ne mogu da se složim da je bilo toliko lako. Ima zamki i caka gde se lovi greška, sličnih brojeva…po meni nije baš fer test. Više bi bilo fer da su tražili da se izračuna površina, zapremina ili da reše jednačinu kako treba. U testu nedostaju jednačine ili nejednačine ili rešavanje sistema, a iz geometrijskih tela je bio samo jedan zadatak. Nadam se da čuvaju neku ozbiljnu jednačinu ili ozbiljnu zapreminu za završni ispit – kaže Terzić.

Selma Pecić dodaje da se nastavnici trude na časovima da kad god mogu povežu gradivo sa realnim životom, ali da u matematici ima mnogo oblasti u kojima je  to nemoguće.

Pitali smo naše sagovornike i da li bi zaista 20. zadatak sa probnog završnog ispita ocenili kao „zadatak iz pakla“, koji je navodno namučio osmake, kako pišu pojedini mediji.

U tom zadatku se navodi da je doboš-torta po kilogramu u maju koštala 1.500 dinara, tokom juna je snižena za 20 odsto, a pitanje je bilo za koliko procenata treba povećati cenu te torte sledećeg meseca da bi koštala kao u maju. Od učenika se tražilo da prikažu postupak.

– To je zadatak sedmog razreda. To po meni nije napredni nivo, ali znajući našu decu, to je zamka na koju se mnogi upecaju, iako sam zadatak nije toliko težak. Po meni je korektan – smatra Terzić.

Selma Pecić misli da bi se on mogao voditi kao zadatak sa naprednog nivoa jer se proporcija mora primeniti dva puta.

– Deca obično kažu da ako je nešto pojeftinilo za 20 odsto treba i da poskupi za toliko, ali nije tako zato što se procenat uvek gleda u odnosu na celinu, pa 20 procenata prve cene nije isto što i 20 procenata druge cene – objašnjava sagovornica Danasa.

Ona navodi i primer 10. zadatka koji glasi: u jednoj firmi svaki zaposleni ima svoj jedinstveni broj koji se sastoji od sedam cifara, pri čemu je poslednja cifra kontrolna, a kontrolna cifra je ostatak koji se dobija kada se zbir prvih šest cifara podeli sa sedmicom. Treba navesti koja cifra tu stoji.

– Deca su se masovno zbunjivala jer je tekst zadatka u četiri reda, a oni kada vide duže od dva reda zaborave šta je pisalo – ističe naša sagovornica.

Bez komentara

Komentar na tvrdnje nastavnika do objavljivanja ovog teksta nismo dobili iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ustanove u kojoj se pripremaju testovi za probnu malu maturu i za završni ispit.