Probni završni ispit u novembru

Najbitnija promena je da će biti napravljen prema jednakim stručnim uputstvima za sve profile – i za stare i za nove, koji imaju standarde kvalifikacija. I svi će biti sprovedeni pod jednakim uslovima. To za Danas kaže Gregor Mohorčič, ključni ekspert za završne ispite na Projektu državne mature.

* Za te učenike će u novembru biti organizovan probni završni ispit. Kako će on izgledati?

– Pilot za završni ispit biće organizovan na uzorku od 10 škola. Pilotiraće se u 19 različitih obrazovnih profila koje je izabralo Ministarstvo prosvete. Sprovodiće se prema Pravilniku o polaganju završnog ispita i stručnom uputstvu koji su trenutno na usvajanju u Ministarstvu. Ostale škole imaju mogućnost da, ukoliko žele, same pilotiraju završni ispit.

* Što se tiče učenika koji su od ove jeseni treći razred četvorogodišnjih srednjih škola njih, prema ranijem planu, probni maturski ispit očekuje u martu 2020.

– Na uzorku opštih, umetničkih i stručnih škola koje će odabrati Ministarstvo, projekat će sprovesti pilot maturskog ispita gde ćemo proveravati procedure i ispitne zadatke. Priprema Pravilnika o sprovođenju maturskih ispita će uskoro biti završena i u njemu će jasno biti definisane procedure polaganja ispita i organizacija na svim nivoima. Prema trenutnim planovima, u martu 2020. godine pilotiraće se samo dva ili tri predmeta, jer se proveravaju težina i kvalitet ispitnih zadataka. Na osnovu tih rezultata biće pripremljen drugi pilot, planiran za novembar 2020. godine i on će biti sproveden prema konceptu programa mature.

* Ranije je objavljeno da će testovi, ne samo iz srpskog jezika i matematike, već i iz opšteobrazovnih predmeta biti identični za sve đake – i gimnazijalce i one koji završavaju srednje stručne škole. Osim toga, ispiti koje će učenici polagati u obaveznom i izbornom delu (na primer, biologija koju neko izabere u okviru obaveznog, a neko u okviru izbornog dela) takođe će biti isti. Zašto je doneta takva odluka ako je fond časova različit u gimnazijama i stručnim školama i ako je poznato da se u gimnazijama temeljnije rade ti predmeti?

– Testovi iz opšteobrazovnih predmeta za sve tri vrste mature su isti (jedan predmet = jedan test), i isti su u obaveznom i izbornom delu. Opšteobrazovni predmeti koje je moguće birati nalaze se na listi opšteobrazovnih nastavnih predmeta i nju čine: srpski jezik i književnost/maternji jezik i književnost, strani jezik, matematika, fizika, hemija, biologija, geografija, istorija i srpski kao nematernji jezik. Svi kandidati polažu ispite prema standardima postignuća koji su isti za sve učenike na kraju četvorogodišnjeg obrazovanja. Zbog toga su testovi sastavljeni od zadataka koji proveravaju različite nivoe postignuća: 10 zadataka sa osnovnog nivoa, 20 sa srednjeg nivoa i 10 sa naprednog nivoa. Odluku o konceptu ispitnih zadataka donelo je Ministarstvo i definisalo je Pravilnikom o programu opšte i umetničke mature i Pravilnikom o programu stručne mature i završnog ispita. Moje mišljenje kao eksperta je da takav način možda nije najbolje rešenje, jer se ne proveravaju standardi i znanje koje je učenik stekao posle svog srednjoškolskog obrazovanja, već proveravamo znanje koje je potrebno za upis na fakultet. Znači da matura za sve učenike nije običan završetak srednjoškolskog obrazovanja i provera naučenog posle tog obrazovanja. U svakom slučaju, naš zadatak je da pilotiramo predložena rešenja i da na osnovu rezultata pilota damo preporuke za dalje, unapredimo koncept i definišemo najbolja rešenja.

* Imaju li razloga da strahuju učenici srednjih stručnih škola zbog takve odluke, jer u javnosti od starta postoji uverenje da će oni biti u neravnopravnijem položaju od gimnazijalca pri upisu na fakultete i visoke škole?

– Ne nužno. Svrha stručnog obrazovanja je prevashodno odlazak na tržište rada, a onda i nastavak školovanja. Ako se školovanje nastavlja u istoj ili sličnoj oblasti, ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Međutim, ukoliko neko želi da posle srednje stručne škole nastavi školovanje na fakultetu koji nije iz srodne oblasti, onda će morati dodatno da se priprema i polaže ispite iz predmeta koji mu tokom srednje škole nisu bili u fokusu. Kao ekspert više se bojim gravitiranja učenika ka opštem obrazovanju i poteškoća koje to može da donese. Jer više će učenika upisivati gimnazije umesto stručnih škola, a to može da dovede i do opadanja nivoa znanja.

* Imate li plan kada se mogu očekivati informacije koji fakulteti će tražiti dodatne ispite prilikom upisa? I kako će bodovati rezultate sa državne mature, pošto će i ta odluka biti na njima?

– Ta odluka još nije doneta. Projekat se zalaže da te informacije fakulteti dostave što pre. Najbolje bi bilo da učenici te informacije dobiju najkasnije pre početka školske godine u kojoj polažu maturski ispit.

* Na listi predmeta koje će učenici moći da biraju u okviru izbornog dela mature su strani jezik, fizika, hemija, biologija, geografija, istorija i srpski kao nematernji jezik. Šta je sa sociologijom, filozofijom…?

– U skladu sa Pravilnikom o programu opšte i umetničke mature na maturi se polažu opšteobrazovni predmeti za koje su definisani i usvojeni opšti standardi postignuća za kraj opšteg srednjeg i srednjeg stručnog obrazovanja. Svi predmeti koji imaju definisane i usvojene opšte standarde postignuća su na listi opšteobrazovnih predmeta. Ostali predmeti nemaju standarde postignuća i zbog toga ne mogu biti na listi maturskih predmeta. U okviru projektnog zadatka biće izrađeni standardi za još tri predmeta – to su informatika, muzičko obrazovanje i psihologija. Kada će ti predmeti postati deo liste maturskih predmeta, stvar je odluke Ministarstva (u Sloveniji, na primer, ima više od 30 predmeta koji se mogu polagati na maturskom ispitu).

* Šta se u ovom trenutku radi u okviru Projekta?

– U toku su obuke za izradu zadataka za opšteobrazovne predmete, za stručne ispite i za završne ispite. Sprema se finalni koncept pilota, koji će se proveriti na odabranim školama. Radimo i na informisanju javnosti o državnoj maturi i pripremamo nacrt rada sa visokim obrazovanjem – kako i na koji način uključiti maturu umesto prijemnih ispita.

Bezbednost

* Pretpostavljamo da je još rano govoriti o bezbednosnim procedurama, ali je i to važno pitanje, posebno u svetlu dešavanja na poslednjoj maloj maturi.

– Svakako je deo projekta dati predloge za bezbednosne procedure u svim fazama izvođenja maturskog ispita. Od pisanja zadataka i sastavljanja testova, preko slanja testova školama i samog polaganja do ocenjivanja testova. Projekat će, na osnovu iskustava iz Slovenije i Hrvatske, predložiti rešenja za svaki od koraka i prilagoditi ih situaciji u Srbiji. Neka rešenja smo već dali Ministarstvu u našim izveštajima, a svakako ćemo i dalje razmatrati različite mogućnosti kako bi se maturski ispiti sproveli u skladu sa pravilima struke.

Nastavnici zadovoljni

* Imate li kontakte sa profesorima srednjih škola i sa fakulteta… kakve su njihove reakcije na predstojeće promene?

– Sa nastavnicima koji rade u radnim grupama za ispitne zadatke smo u stalnom kontaktu i utisak je da su zadovoljni konceptom i načinom rada. Ostalim školama smo pred kraj školske godina poslali brošure sa osnovnim informacijama o maturi, a sada pripremamo i naredne aktivnosti oko daljeg informisanja i priprema škola za sprovođenje maturskih i završnih ispita. Najpre ćemo raditi sa pilot školama koje će već u narednih nekoliko nedelja dobiti informacije o pilotiranju završnog i maturskog ispita.