Procedure stoje na putu dekriminalizaciji medicinske marihuane

I iako je ovakav proces praktično iznuđen prošlogodišnjom odlukom Komisije za narkotike Ujedinjenih nacija (UNODK), još uvek nije izvesno kada će se on i biti okončan.

Miloš Simić, predsednik Socijalnog kanabis kluba IRKA koja se zalaže za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe, najvećeg kočničara ovog neminovnog procesa vidi u Komisiji za psihoaktivne kontrolisane supstance.

– Naša zakonska obaveza je da uskladimo naš spisak psihoaktivnih supstanci sa potvrđenim konvencijama Ujedinjenih nacija. U Komisiji, međutim, nisu baš oduševljeni tom obavezom i žele da taj proces odugovlače, da formiraju radne grupe, a sve kako bi se na kraju od toga i odustalo. Ali to mora da bude učinjeno, navodi Simić.

On svoj stav temelji na odredbi Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama koji kaže da se supstance razvrstavaju u skladu sa konvencijama UN-a. UN je još u decembru 2020. godine skinuo marihuanu sa svoje Liste 4 jedinstvene konvencije o opojnim drogama, ističući da kanabis u medicinske svrhe više ne može da se smatra opojnom drogom koja može prouzrokovati oštećenje zdravlja ljudi. U Srbiji je, više od godinu dana kasnije, kanabis i dalje svrstan u tu grupu supstanci.

Simić ističe da se ova odluka UN-a zasniva na stavu Svetske zdravstvene organizacije koja je 2019. godine, kako kaže „na osnovu uvida u hiljade istraživanja“, došla do zaključka da ne postoje štetne posledice korišćenja kanabisa.

– Ipak, Ujedinjene nacije su politička organizacija i odluka koje je donesena, uz veliko protivljenje pre svega Kine i Rusije, odnosi se samo na upotrebu u medicinke svrhe, navodi Simić.

Institucija zadužena za promenu spiska psihoaktivnih supstanci u Srbiji je Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance, vladino telo u kojem sede predstavnici više ministarstva, policije, BIA… Njihove odluke stupaju na snagu kada ih potpiše ministar zdravlja. Simić naglašava da u poslednje vreme komunikacija udruženja i ministarstva odlično funkcioniše. Iz tog razloga on je ohrabren nedavnom izjavom ministra Zlatibora Lončara koji je rekao da će Srbije kao članica UN-a ispoštovati odluku da se marihuana u medicinske svrhe skine sa liste štetnih narkotika i da se na tome već radi.

Usklađivanja lista bio bi, prema Simićevim rečima, prvi korak. Nakon toga predstoji posao izmene velikog broja zakona koji i dalje onemogućavaju korišćenje marihuane u medicinske svrhe, kao i medicinska ispitivanja. Odbijanje Komisije da to učini duže od godinu dana, prema njegovim rečima, ima veoma pogubne posledice.

– Zatvori su prepuni ljudi koji koriste marihuanu u lične svrhe. Prema našim podacima, osnovni sudovi imaju oko 20 ovakvih postupaka nedeljno, gde se ljudi šalju na višegodišnje zatvorske kazne zbog nekoliko grama kanabisa. Veliki broj tih ljudi koristi marihuanu isključivo u medicinske svrhe, ističe Simić.

Prema njegovim rečima, deklasifikacija kanabisa neće samo imati uticaj na krivične postupke koji su u toku, već i na one koji su okončani.

– Od trenutka kada je UN deklasifikovao kanabis, svaka presuda po kojoj su ljudi osuđeni zbog korišćenja marihuane u medicinske svrhe može da bude oborena. Jer zakon izričito kaže da naša lista mora da bude usklađena sa listom Ujedinjenih nacija. Advokati bi mogli na osnovu ovoga da napadnu veliki broj presuda, navodi Simić.

S druge strane, Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predsednica Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance negira za Danas da je zakonska obaveza Srbije da uskladi svoju listu sa listom UN-a.

– Prema savetu UN-a marihuana ostaje zabranjena supstanca, samo se iz jedne liste zabranjenih, prebacuje u drugu listu takođe zabranjenih. Tako da su priče o tome da su UN tražile legalizaciju marihuane izmišljene, navodi Grujućić ne negirajući da bi usklađivanje listi omogućilo korišćenje marihuane u medicinske svrhe. Ona naglašava da se ne radi o izričitoj obavezi Srbije, ali da to mora da bude učinjeno zbog međunarodne saradnje. Kada bi taj proces mogao da bude okončan, nije mogla da kaže, precizirajući da ne postoji precizno definisan rok.

– Pošto mi imamo sedam lista, prvo moramo da se uskladimo. To je je komplikovan proces koji ne može da se završi brzo i to moraju da rade eksperti, koji se bave psihoaktivnim supstancama. A kako se desilo da mi imamo sedam lista, a UN osam, to bi trebalo pitati ljude koji iz ministarstva koji su to radili pre 2013. godine, navodi Grujičić.

Laici ili taoci

Lični stav doktorke Danice Grujičić o efikasnosti marihuane u medicinske svrhe nije nepoznat.

„Ne postoje naučni dokazi da je ona neophodna u medicini, a zna se kako se to dokazuje. Randomizovane studije na velikom broju pacijenata sa istom dijagnozom u više različitih centara. To niko nije radio. Postoje pojedinačna saopštenja da CBD (esencijalna komponenta medicinske marihuane prim. nov) možda deluje na ovo ili ono, ali ne i jasni naučni dokazi, navodi Grujučić.

Miloš Simić, iz Socijalnog kanabis kluba IRKA, međutim, naglašava da su brojne studije utvrdile da medicinska marihuana pomaže pacijentima kod brojnih oboljenja i da su oni taoci ovakve politike Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance. Taoci su, napominje on, i lekari koji moraju krišom da savetuju svoje pacijente da koriste kanabis.