Proces traljav od samog početka

Marija Lukić, bivša sekretarica u opštini Brus, pokrenula je marta prošle godine postupak protiv Milutina Jeličića Jutke, tadašnjeg predsednika te opštine, zbog seksualnog uznemiravanja na radnom mestu. Nakon toga, još sedam žena pokušalo je da potraži pravdu na sudu, ali su njihove prijave odbačene zbog nedostatka dokaza.

Pritisci i pretnje

Suđenje Jeličiću u Osnovnom sudu u Brusu odvijalo se ne samo traljavo, nego i kontroverzno, uz sva moguća odlaganja pretresa, pritiske na sud, pretnje i zastrašivanje žrtava, pa i politička prepucavanja.

Prva dva ročišta okrivljeni je izbegao zahvaljujući potvrdama da je bolestan ili da je njegova advokatica uzela odmor tri dana, da bi se prvi put pojavio na suđenju početkom februara ove godine. Tada je negirao sve optužbe tvrdeći da su te žene, uključujući i Mariju Lukić, koje su u okviru dokaznog materijala dostavile hiljade njegovih SMS poruka lascivne sadržine, zapravo same sebe zvale u periodu kad je njemu „nestao telefon“ i tražile od njega „da ih ljubi“.

Sud u Brusu je tada prihvatio predlog advokata Borivoja Borovića, zastupnika Marije Lukić, da se na sledećem pretresu, zakazanom za 10. april, saslušaju i žene čije prijave nisu prihvaćene.

Nakon prvog ročišta Mariji Lukić počinju da stižu pretnje i uvrede na društvenim mrežama, a zloupotrebljavaju se i njene fotografije i lični podaci iz zdravstvenog kartona. Reakcije državnih institucija poput Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, kao i vrha Srpske napredne stranke, čiji je Jeličić član, izostale su, dok poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nije mogao da utvrdi kako su se Marijini podaci našli na društvenim mrežama.

Ostavka i otkaz 

Ovaj slučaj je već tada zaokupio pažnju javnosti. Početkom marta, Jeličić najavljuje dugo očekivanu ostavku na funkciju predsednika opštine, godinu dana otkad je protiv njega podignuta optužnica za seksualno uznemiravanje, dok je Marija Lukić otkaz u bruskoj opštini dobila odmah nakon što je podnela krivičnu prijavu. Kao razlog za ostavku, koja je u skupštinu stigla par nedelja kasnije, Jeličić je naveo to da se slučaj „koristi za direktan napad na predsednika Aleksandra Vučića i urušavanje SNS“. Ipak, Jeličiću se krajem juna vraća odbornički mandat, a time i mogućnost da se ponovo kandiduje za predsednika opštine.

U aprilu, na narednom ročištu, na kome su trebale da prisustvuju u svojstvu svedoka i druge žene, suđenje je ponovo odloženo jer se Jeličićeva advokatica nije pojavila. Jeličić je tog dana isped sudnice u Brusu okupio nekoliko desetina svojih pristalica, mahom žena, koje su delile montirane fotografije koje prikazuju Mariju Lukić u donjem vešu.

Marija Lukić, koja je među prvima progovorila o seksualnom nasilju i zloupotrebi pozicije moći, i pokrenula proces ne samo protiv predsednika opštine, nego, kako će se ispostaviti, protiv čitavog državnog aparata koji svoje odane činovnike štiti, dobija već znatnu podršku ženskih organizacija i šire javnosti. Ženska mreža upućuje otvoren poziv državnim institucijama da osiguraju bezbednost žena koje prijavljuju nasilje, a posebno u slučajevima u kojima su prijave protiv muškaraca na pozicijama moći. U pozivu se posebno ističe da ćutanje institucija i predstavnika vlasti na pretnje i uznemiravanja koje Lukić preživljava „uticaće i na sve buduće odluke žena koje su preživele ili preživljavaju nasilje od strane moćnih ljudi“.

Među ženama koje su nakon Marijine prijave odlučile da i same progovore o neprijatnom iskustvu sa predsednikom Brusa su Snežana Bojić i Danijela Vukajlović, koje su na ročištu krajem maja trebale da daju izjave kao svedokinje. Taj pretres se, međutim, pretvorio u cirkus. Svih šest Jeličićevih branilaca, sa koliko se tada pojavio, a među kojima je bila i Zora Dobričanin Nikodinović – advokatica i Dragoljuba Simonovića, optuženog za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića – govorilo je uglas upadajući jedni drugima u reč i ne dozvoljavajući svedokinjama da bilo šta kažu. Kao da je to i bila namera, sudiji, nemoćnom da uspostavi red u sudnici, jedino je ostalo da prekine suđenje.

Advokat Borović je ponovio tada da ovaj predmet treba premestiti iz Brusa u neki drugi grad zbog očitog Jeličićevog uticaja na sud, što je usled velikog pritiska javnosti postupajući sudija i zatražio, a Vrhovni kasacioni sud odobrio. Njegova odbrana je komentarisala da je Jeličić “ozbiljan porodičan čovek” i da je svejedno gde će se održati suđenje.

U sudnici

Suđenje u Osnovnom sudu u Kruševcu vodi sudija Aleksandar Kocić, koji je na prvom ročištu doneo rešenje da se glavni pretres ne održi konstatujući da se Jeličićevi branioci nisu pojavili jer su na godišnjem odmoru. Jeličić nije želeo da se pretres održi bez njegovih branilaca, ali je sudija upozorio da će se sledeće ročište održati bez obzira na bilo čije odsustvo. Marija Lukić smatra da je reč „o šablonskom odlaganju ročišta“, dok je njen advokat Borivoje Borović rekao da je reč o slučaju u kome treba da se sudi u razumnom roku, te da je ovo ipak suđenje u nerazumnom roku.
Dodao je da još uvek ne može da proceni da li postoji pritisak na ovog sudiju. Borović je prokomentarisao prisustvo predstavnika američke ambasade, koji su suđenje pratili sa ostalim predstavnicima javnosti, kazavši da „ako ovaj slučaj već dobija konotaciju međunarodne podrške onda bi u interesu države bilo da ga završi u razumnom roku i na zakonit način“.

I ovog puta su ispred suda Mariju Lukić podržale aktivistkinje Mreže žena Rasinskog okruga, Žena u crnom i Mreže Žene protiv nasilja.

Tekst je deo projekta “Položaj žena u javnom i politčkom životu Brusa”, koji se sufinasira sredstvima Opštine Brus. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne odražavaju stavove organa koji sufinansira projekat.