Procvat japanske industrije opijuma pre 80 godina

Od davnina poznata floskula „U ljubavi i ratu, sve je dozvoljeno” bila je aktuelna i pre osamdeset godina. Dnevni list „Pravda” preneo je pismo iz Šangaja u kom se govorilo o markoticima kao najjačem oružju Japana.

U samom pismu bilo je reči o tome kako japanska vojska demoralizuje jedan narod, u ovom slučaju Kinu, olakšava napad i zarađuje na trgovini opijuma.

„Narkotička sredstva – opium, morfium i heroin – preteče su japanske vojske u invaziji Kine. Ne mislimo tu na onu ‘praznovernu’ staru priču o krijumčarenju droga. Mislimo na sistematsku upotrebu droga kao sretstvo za rat.”

Autor teksta, Karl Krau, istakao je i vezu krijumčara narkotika sa vojnim organima, te da je vojska finansirana novcem od prodaje različitih opijuma, dok je za uzvrat otvarala tržište.

„Kuga i rat istoriski idu zajedno, rekao je komandant Reginald Flačer u američkom parlamentu, ali Japanci su naučili da od kuge naprave dobar posao.”

O svemu što je navodio u pismu, autor je posedovao dokaze, te isticao kako je i sama svetska zajednica imala dosta informacija o tome.

Iako su imali dobro razvijenu proizvodnju opojnih droga, Japan je imao i izuzetno stroge zakone za konzumaciju istih, gotovo najstrožije na svetu u tom momentu.

„Samo posedovanje lule za opijum kažnjava se sa sedam godina robije. Japanski vojnici uče pravilo ‘upotreba narkotika nedostojna je visoke rase kao što je japanska’.”

Najpre su počeli da testiraju efekte na teritoriji Mandžukoua, na području Kine, da bi kasnije nastavili na taj način da osvajaju ostatak Kine, počevši od severa.

Među saveznicima, u ovom perfidnom načinu borbe, našli su se stanovnici Koreje. 

„Kod kuće u Koreji oni nemaju građanska prava. Najniži Japanac može ošamariti bez kazne koreanskog aristokrata. Ali kada su upoznali njihovu vrednost u promicanju trgovine narkotike, porasla je vrednost koreanska.”

Skladište za drogu bio je, ni manje ni više, konzulat, a za to je postojao jednostavan i očigledan razlog – kineske vlasti nisu imale ovlašćenja nad njim.

Starijim ljudima nije bilo teško podmetnuti narkotike, pre svega heroin. Preodeveni u putujuće lekare, drogu su prodavali kao lekove. Međutim, mlađa populacija nije imala toliku potrebnu za istim.

„Zato su Japanci stvorili novu vrstu cigareta mešanih heroinom, koje su jeftinije od najjeftinijih kineskih marki. Pomoću ovih cigareta heroin je dobio hiljade novih poklonika. Japanski prodavci poklanjaju čitave kutije tih cigareta kao uzorke za nove mušterije.”

Prve rezultate ove borbe izneo je i sam autor u pismu. Japanske trupe prošle su kroz sverni deo Kine gotovo nesmetano.

„Jedan kineski komandant tvrdio je da je izgubio bitku, jer je padala gusta kiša, a njegovi vojnici nisu mogli pušiti heroinske cigarete, bez koji su bili bespomoćni.”

Ništa se nije menjalo ni kada su prilazili i prelazili preko južnog dela. 

Stvorili su opijumski monopol, opozvali zakone koji govore protiv upotrebe narkotika, ali i oslobodili sve zatvorenike koji su služili kaznu zbog konzumacije ili prodaje narkotika.

Zbog velikog porasta prihoda u budžetu, sam autor je istakao da su „banknote”, odnosno novčanice, Mandžukuoa pokrivene makovim cvetom, aludirajući na veliki upliv industrije opijuma u državne institucije.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Beogradska filharmonija održala je koncert posvećen stogodišnjici rođenja Petra Iljiča Čajkovskog, a o tome je pisao dnevni list „Vreme”.

Ruska muzika 19. veka imala je dve struje. čije su razlike bile izražene u vidu stilskih težnji najvažnijih predstavnika. To su bile nacionalna i zapadnjačka struja.

„Čajkovski i njegovi jednomišljenici, kao oduševljeni poklonici zapadnjačkih tekovina, tražili su dodir i sintezu ruske i evropske muzike.”

Kao istaknuti predstavnik ove struje, Čajkovski je objedinio brojne elemente u svoje kompozicije.

„Ta sinteza dobila je svoje potpuno ostvarenje u simfoniskim, kamernim i scenskim delima Čajkovskog, punim usteptale strasti, bujne fantazije, toplog lirizma, setne raspevanosti i najgorčijeg očajanja.”

Poslednji koncert, u sezoni, Beogradska filharmonija je posvetila simfonijskim delima „slovenskog pesnika tonova.”

„Čajkovskove simfonijske forme imaju, pored neobuzdanog unutrašnjeg dinamizma, čvrstu i zaobljenu konstrukciju, a njegova orkestracija postavljena je sa majstorskim poznavanjem instrumentalne tehnike.”

Na koncertu su izvođena dva dela – Šesta simfonija „Patetična” i uvertira-fantazija „Romeo i Julija”.

„G. Matačić i njegov orkestar gnjurali su se sa neutoljivom strašću u vrtloge uskiptalih tonskih masa. Možda je Čajkovski dobio od g. Matačića više muške srdačnosti i krepkosti nego što je uopšte ima, ali mi smo to rado primili jer takvo tumačenje potpuno odgovara našem surovom vremenu u kome duhovi ne smeju padati u klonulost i očajanje.”

Među pohvaljenim i istaknutim članovima orkestra našla se i gospođa M. Mihailović, violinistiknja koja je važila za jednu od najboljih domaćih umetnica tog vremena.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.