SAD su vodeći poljoprivredni proizvođač u svetu i na tom terenu, sve kad se sabere, još se ponajmanje osećaju posledice tekuće ekonomske krize. S druge strane, kuriozitet da i takva Amerika ima više robijaša nego farmera – brojčano, taj odnos je 2,4:2,1 miliona – govori istovremeno i o fenomenu prisustva i, uopšte, konstantnog rasta ovdašnje „zatvorske ekonomije“.
Glavni element tog fenomena predstavlja „društveno korisno“ angažovanje podobnih osuđenika u pogonima unutar zatvorskih zidova. Postoji informacija da se tom delatnošću bavi skoro polovina zatvorenika, pri čemu je polazni kriterijum za njihovo angažovanje da nisu došli iza rešetaka zbog nasilnog zločina ili prekršaja. Liberalna levica naziva ih „modernim robovima“, dok su za drugu stranu oni „dobrovoljni učesnici u korisnom procesu od kojeg imaju korist i oni, i društvo i lokalne zajednice u kojima se nalaze ti njihovi proizvodni pogoni“. U svakom slučaju, za zatvorenike je to dobrovoljni izbor, a i za državu ne mala korist.
Pentagon, recimo, podmiruje kod tih snabdevača svoje kompletne potrebe u šlemovima, pojasevima za municiju, dela uniformi, pancir-košulja, šatora, torbi za opremu i naoružanje, kao i posuđa za svoje kuhinje i kantine. Civilni sektor nabavlja iz tog izvora čak 98 odsto potrebnih lakih mašina i opreme metaloprerađivačke industrije, 93 odsto potreba industrije boja i lakova, 92 odsto aparata za grejanje (struja, ulje), 36 odsto aparata za domaćinstvo, 30 odsto slušalica, mikrofona i zvučnika i ostale elektrotehnike, 21 odsto kancelarijskog nameštaja, i slično.
Ovaj organizovana proizvodna mašinerija u nadležnosti je vašingtonske Industrije federalnih zatvora i, kako se reklamira, sa „razgranatom ponudom i veoma pristupačnim cenama“. Reklo bi se, prema širokoj mreži snabdevača koje pominju, da im dobro ide, mada tekuće ekonomske nepogode počinju i njih da pogađaju. Zaposleni u tom sektoru državne male privrede (iza rešetaka i stražarskih osmatračnica) plaćeni su dnevno radno vreme, nešto više od devet dolara, s tim što se ta zarada automatski odbija onima koji imaju za sobom sudsku obavezu da plaćaju odštete, kazne, alimentacije ili neke druge dažbine iz perioda života na slobodi.
Ta korektivna ekonomija ima, međutim, jednu svoju drugu stranu. Značajnu i vremenom sve prisutniju – kao jedan od stabilnijih motora razvoja ruralne Amerike. „Oblasti pogođene krizom poljoprivrede, rudarstva, drvne i prerađivačke industrije proganjaju svoje kongresmene i državne funkcionere sa zahtevima za novim zatvorima u svojoj sredini. Restruktuiranje ekonomije iz 80-ih godina imalo je u tim tim delovima SAD dramatične socijalne posledice. U takvoj situaciji, „zatvorska industrija“ pojavila se kao perspektivna strategija ekonomskog razvoja provincijskih gradova i regiona, direktno zavisnih od onoga što, inače, predstavlja najveće zlo našeg društva“, navodi se, tim povodom, u jednoj analizi prestoničnog Brukings instituta.
Proces masovne penetracije velikih i još većih zatvora van urbanih američkih sredina dobio je, vremenom, i jednu novu dimenziju. Poslednjih godina 20. veka izgrađeno je 245 novih zatvora širom ruralne Amerike, a taj trend nastavljen je i u ovoj deceniji. A, uz taj podatak idu i ove cifre, koje kompletiraju sliku te ekspanzije – 235.000 novih osuđenika u tim novim objektima, 75.000 novih radnih mesta za one koji ih opslužuju i desetine i desetine milijardi dolara neophodnih da se sve to isfinansira.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
