Nekoliko medija je u ponedeljak prenelo vest da su u jednom voćnjaku nadomak Kraljeva procvetale trešnje iako je u toku druga polovina oktobra.
Vlasnik ovog voćnjaka, koji se nalazi u selu Jarčujak, Milan Karapandžić je izjavio da su trešnje procvetale po drugi put ove godine i da se plaši da sledeće godine neće biti roda.
On nije jedini jer o istom fenomenu svedoče i drugi građani. Istovremeno, prijavljuju i cvetanje dinja, lubenica, pa i šljiva.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i stručnjak za voćarstvo, Zoran Keserović, kaže za Danas da je ovo cvetanje voća u oktobru posledica jako teške godine u kojoj smo prvo imali velike količine padavina a onda i suše.
„Zbog velike količine padavina, a onda i suše, kao i visokih temperatura došlo je do defolijacije, odnosno opadanja listova i tada dolazi do ubrzanog formiranja cvetnih začetaka u istoj godini“, kaže Keserović.
On je naglasio da je na ovako nešto upozoravao još početkom godine, kako kaže, govorio je da će godina biti teška i da je posebno trebalo voditi računa o zaštiti biljaka od raznih bolesti.
„Vi čim ne zaštite listove oni otpadnu i poremeti se ravnoteža u samoj biljci, poremeti se odnos ugljenih hidrata, azota, kalijuma, onda dolazi do tog ubrzanog formiranja cvetnih završetaka i cvetanja“, objašnjava Keserović.
Iako je visoka temperatura za ovo doba godine takođe igrala veliku ulogu u pojavi cvetanja voća u sred jeseni, naš sagovornik naglašava da su veći razlog zapravo bolesti zbog kojih dolazi do ranog opadanja listova.
„Ovo se desilo pre svega zbog defolijacije, defolijacija je ranije gubljenje listova uzrok toga je napad bolesti, recimo čađave krastavosti kod jabuke ili recimo begavosti kod koštićavih voćnih vrsta. Čim opadnu listovi dolaz do ubrzanog formiranja tih generativnih organa i u istoj godini cvetaju“, objašnjava Keserović.
Obline padavine i sušni periodi mogu znatno pospešiti razvoj nekih bolesti biljaka.
„Kada se u istoj godini završe sve faze organogeneze i pojavi se cvetanje, kao što se sada desilo kod trešnje pa čak i šljive to može drastično da umanji rod sledeće godine, ali ne bi trebalo da ostavi neke dugoročne posledice na biljku“, napominje Keserović.
On dodaje da su se ovakve pojave dešavale i ranijih godina, i da su one karakteristične uglavnom za sušne godine.
„Bilo je i ranije slučajeva da voće cveta kad mu nije vreme, bilo je recimo, 2017. kad je bila sušna godina, bilo i slučajeva da jabuka cveta pred zimu. Dešavale su se dakle te pojave i ranije, nije to samo ove godine,“ zaključuje Keserović.
Kako najavljuju meteorolozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, proleće u oktobru bi moglo da potraje sve do kraja meseca pa ćemo pored procvetalih voćki imati i prave prolećne temperature.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.