Foto: A. L./DanasKafana “Tri krune” bila je poznato okupljalište novosadskih boema decenijama. Danas je u delu ove zgrade kineska prodavnica, a niko ne zna šta će tu biti sutra, kada ovaj objekat uskoro bude prodan. U knjizi Zorana Kneževa, „Novi Sad kafanologija i prostitucija“, opisano je kako se nekada zabavljalo u ovoj novosadskoj kafani.
Zgrada na uglu Kisačke i Temerinske ulice koja se prodaje za svega 200.000 evra digla je prašinu u Novom Sadu. Građani i pojedine opozicione organizacije smatraju da ovo zdanje koje je 1902. godine podigao najpoznatiji vojvođanski veleposednik Lazar Đunđerski, treba da otkupi grad, te da se potom ovaj oronuli objekat obnovi i nađe svoj novi život, kao dom kulture, muzej, tetar ili nešto četvrto što će služiti javnoj nameni i svim građanima Novog Sada.
Iz grada za sada ne odgovaraju na ovakve inicijative, prodaja je zakazana za ponedeljak, 25. septembar u beogradskom hotelu „Mona Plaza“, a kupac će, kako je pisao portal 021.rs postati većinski vlasnik objekta koji je zaštićen kao spomenik kulture, dok će manji udeo u vlasništvu imati Novi Sad i dve privatne firme.
Prodaja jednospratnice sa dvorišnim objektima, od kojih su neki nelegalno sagrađeni, sprovodi se u sklopu izvršnog postupka protiv Milomira Joksimovića, poznatijeg kao Miša Omega.
Pre Miše Omege, ovaj objekat je menjao razne vlasnike, ali kafana je obično uspevala da opstane. U najranijim periodima Novog Sada, Temerinska ulica zvala se Carigradska, jer bila deo puta Budimpešta – Carigrad.
– Nekada je postojala samo jedna manja kuća, na parcelama oko mesta gde se nalazila kafana “Tri krune“, jer u prvoj polovini 18. veka tu bilo svega nekoliko kuća. Ta slika se tokom vremena menjala, jer je posle pedeset godina, 1845. na istom mestu zabeležen ugaoni objekat sa dugačkim krilima uz regulaciju Kisačke i Temerinske ulice. Sredinom druge polovine 19. veka u dvorištu je dograđen veći broj pomoćnih zgrada za potrebe kafane “Gasthof zu Kronen“, tako da je na ovoj veoma prostranoj parceli formiran čitav graditelјski kompleks – piše Knežev.
Kako dodaje, nekoliko godina posle bune (Mađarske revolucije 1948.) novi vlasnik objekta i kafane „Tri krune“ postao je Rista Rus koji je izgradio novu kuću.
Novi Sad je tih nesretnih dana potpuno razoren, od 2.812 zgrada koje su tada bile u gradu, 2.004 su sravnjene sa zamljom.
Jedina kafana koja je preživela bombardovanje sa Petrovaradinske tvrđave bila je ujedno i najpoznatija; „Bela lađa“, u današnjoj Njegoševoj ulici, u kojoj je Svetozar Miletić prvi put i krstio Novi Sad imenom „Sprska Atina“. U njoj su se kako kažu gradski hroničari, okupljali viđeniji građani.
Sa druge strane, kafanu “Tri krune“ kako nastavlja Knežev, posećivali su raznovrsni gosti – putnici, trgovci, selјaci i kupci. U njoj se ispijalo pivo i jeo nadaleko čuveni paprikaš.
– Svirala je muzika, raspravlјalo se o tekućim društvenim i političkim zbivanjama, igrale su se karte i održavale igranke. Značaj ove kafane, uz još nekoliko drugih, za društveni život Novog Sada, bio je baš zbog tog svakodnevnog ustalјenog, gotovo tradicionalnog, okuplјanja različitih društvenih slojeva naroda – nastavio je naš sagovornik.
Novi Sad je inače bio poznat po kafanama, istorijski podaci kažu da je 1828. godine u gradu živelo 20.000 stavnovnika koji su imali čak 173 ugostiteljska objekta.
Kako piše Jovan Paču u „Zastavi“ 1840. godine, muška društva po kafanama bila su razdvojena najčešće „po nacionalnosti, veri i političkim ubeđenjima“.
– Liberali su se nalazili u kafani „Crveno srce”, koju je držala porodica Štrangarovih, na bivšem Jovanovskom, a danas Žitnom trgu. Radikali su svoje sedeljke priređivali kod „Tri krune” – pisao je tada Paču, a prenosi „Dnevnik“.
Novi vlasnik zgrade 1896. postao je Lazar Dunđerski, kome je tada ekonomski odbor Magistrata izdao dozvolu da može umesto stare da sagradi novu zgradu u kojoj će se i dalјe nalaziti kafana sa istim imenom.
– Planirani poslovi su kasnili, zbog čega je tek 1902. godine došlo do gradnje objekta, po projektu Imrea Kicvegera. Zidanje je povereno Konradu Urbanu. Posle završetka izgradnje, nova zgrada je sa svojim izuzetno dugačkim krilima i ulazom na odsečenom uglu ostavlјala impozantan utisak. Upečatlјiv je i niz mnogobrojnih polukružnih otvora, izvedenih u dve veličine, u nizu i pravilnom ritmu, dok su preostale slobodne i ravne fasadne površine obrađene fugama u malteru, sa cilјem dostizanja raskošnijeg utiska kamenog sloga – dodaje Knežev.
Po priči Jelene Dimitrijević članice “Novosadskog kluba”, čija je baka Jelena Mihaldžić bila poslednja vlasnica kafane, ona i njen muž Paja su 1918. godine kupili ovu kuću i ponovo otvorili kafanu “Tri krune”.
Međutim, raskalašno Pajino vođenje biznisa (veresija i skupe pevačice) doveli su do toga da je morao prodati kafanu 1928. godine kako bi vratio dugove.
Nakon toga, nekako su i veselja u „Tri krune“ utihnula. Posle Drugog svetskog rata, objekat je nacionalizovan i na ovom mestu više nikada nije otvorena kafana.
Zbog neodržavanja godinama unazad, danas je zgrada u izrazito lošem stanju. Enterijer je potpuno preuređen rušenjem pregradnih zidova za potrebe nekadašnje prodavnice „Agrovojvodine“.
Minoran izdatak za Novi Sad
Obzirom da je budžet grada 46,1 milijarda dinara, iz Građanskog pokreta “Bravo” smatraju kako je kupovina ove zgrade minoran izdatak.
– Kao i većina građana, smatramo da je nedopustivo da se i dalje kultura i istorija Novog Sada urušavaju i da umesto poznate kafane i potencijalnog mesta kulture ovde nikne još jedna od mnogobrojnih višespratnica – rekli su iz ovog pokreta.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
