Prodi očekuje poverenje senatora

Tri dana posle dramatičnog podnošenja ostavke zbog odbijanja parlamenta da odobri njegovu spoljnu politiku, Romano Prodi uspeo je da učvrsti svoju koaliciju i nastavi da obavlja funkciju premijera Italije. Dvodnevni hitni razgovori predsednika Đorđa Napolitana sa političkim liderima, okončani su subotnjim sastankom s Prodijem. Napolitano je odbio Prodijevu ostavku, a poslanici će se o poverenju premijeru izjasniti koliko u sredu.
Prodi je ostavku podneo prošle srede, nakon što njegova spoljna politika za dlaku nije preživela glasanje u Senatu, zahvaljujući glasovima dvojice poslanika vladajuće devetočlane koalicije. Povratak u vladu Prodiju su omogućile nove izjave o lojalnosti koalicionih partnera i pridobijanje senatora katoličkog centra, Marka Folinija, koji je bio vicepremijer u vladi Silvija Berluskonija.
Na pitanje da li je siguran da ima većinu, Prodi je odgovorio potvrdno uz napomenu da valja sačekati sednicu. Berluskoni je osudio izjavu predsednika Napolitana da Prodi nema alternativu. „Levica nikad neće postići saglasnost za reforme koje su potrebne ovoj državi. Agonija se nastavlja“, rekao je Berluskoni.
Od uspostavljanja novog saziva gornjeg parlamentarnog doma, Prodi ima tesnu većinu, odnosno dva poslanika više od konzervativaca. Nezadovoljni zbog italijanskog vojnog prisustva u Avganistanu, dvojica komunističkih senatora uskratili su Prodiju dragocene glasove. Prodi je, međutim, uspeo da sa koalicionim partnerima postigne dogovor u 12 tačaka koji podrazumeva ostanak italijanskih vojnika u međunarodnim misijama za očuvanje mira. Pored toga, Prodi će ubuduće jedini imati pravo da govori u ime koalicije.
Mada će prelazak Folinija na stranu vlade teško garantovati njenu stabilnost, ima nagoveštaja da bi se bivšem vicepremijeru narednih nedelja, ili čak narednih dana, mogao pridružiti Pjer Ferdinando Kasini, lider Unije demohrišćana, takođe ministar u prethodnoj vladi Silvija Berluskonija.
Veće izglede da zadobije podršku političara katoličkog centra poput Folinija, Prodi bi mogao da ostvari kada bi odustao od ozakonjenja nevenčanih i homoseksualnih parova. Usvajanje odnosnog zakona upadljivo je izostalo sa spiska prioriteta koalicije u 12 tačaka, bez obzira na to što se na dnevnom redu Senata našao upravo na dan kada je Prodijeva spoljna politika pretrpela poraz.
Mnogi posmatrači veruju da su dvojica demohrišćanskih veterana i doživotnih senatora, Frančesko Kosiga i Đulio Andreoti glasali protiv vlade ne zbog spoljne politike, već zbog toga što se protive homoseksualnim zajednicama. Papa Benedikt XVI u subotu je ponovo osudio nastojanja da budu legalizovane alternative braku, odnosno nevenčani i homoseksualni parovi.