Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je još jednom produžio mandat mirovnim snagama UN na Kipru za još šest meseci uprkos protivljenju Turske. U rezoluciji prihvaćenoj sa 14 glasova za i jednim protiv, pozivaju se kiparski Grci i kiparski Turci da nađu rešenje za tu podeljenu mediteransku ostrvsku državu i naglašava se da postoji „retka prilika“ da se ostrvo ujedini.
Kipar je podeljen 1974. godine turskom okupacijom trećine ostrva posle neuspelog grčkog vojnog pokušaja puča u nameri da ujedine to ostrvo s Grčkom u kojoj je tada na vlasti bila vojska. Svi diplomatski pokušaji da se ostrvo ponovo ujedini su propali. Septembra 2008. godine dva ostrvska lidera – predsednik Kipra Dimitris Hristofjas i vođa Turaka Mehmet ali Talat ponovo pregovaraju za sada takođe bez opipljivog napretka. Dva ostrvska lidera sastala su se više od 50 puta pod pokroviteljstvom UN da razgovaraju o mogućem sporazumu o ujedinjenju ostrva.
Savet bezbednosti je naglasio da „sada postoji retka prilika da se napravi znatan napredak“ u pregovorima o ujedinjenju i podvukao da su UN spremne da pomognu dvema stranama da postignu „sveobuhvatni i trajni sporazum“ kojim bi se okončao kiparski sukob i podela ostrva. Savet bezbednosti je pozvao Hristofjasa i Talata da ubrzaju tempo pregovora.
Ambasador Turske pri UN Ertugrul Apkan je izrazio protivljenje što se ta rezolucija, kao i sve prethodne, poziva na „vladu Kipra“ koja – kako tvrdi Ankara – predstavlja samo kiparske Grke od 1963. godine. Rezolucijom je do 15. juna produžen mandat mirovne misije UN koja ima 858 vojnika, 68 policajaca i 40 službenika. Misija UN je uspostavljena 1964. godine da spreči sukobe kiparskih Grka i Turaka. Kada su neprijateljstva ponovo izbila 1974. godine, ovlašćenja misije UN proširena su na nadgledanje linija primirja, održavanja tampon-zone i humanitarne aktivnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
