Profesije koje se feminizuju gube prestiž

– Jedna od primedbi je – kaže sagovornica Danasa – načelnog karaktera. U njoj se upozorava da patrijarhalni sistem vrednosti najviše doprinosi diskriminaciji žena. Napredovanje u oblasti rodne ravnopravnosti podrazumeva temeljito prevrednovanje čitavog korpusa patrijarhalnih vrednosti. Zahteva se poboljšanje ekonomskog položaja žena, znatno povećanje političke participacije žena, poboljšanje brige o zdravlju žena, naročito unapređivanje prevencije.

Posebne preporuke odnose se na ekonomski položaj žena. Prema našim podacima, žene su vlasnici tek 30 odsto nekretnina. Još je manji procenat žena vlasnica firmi. Čak ni brojka do koje smo došli nije pouzdana, jer često muškarac samo formalno registruje firmu na ime žene zbog određenih pogodnosti. Realno, plate žena su manje jer žene nisu u najlukrativnijim zanimanjima niti na najvišim položajima. O tome imamo tek procenu, a ne precizne podatke, i to je jedna od ozbiljnih primedbi CEDAW komiteta.

Odnosno ne vodimo rodno osetljivu statistiku?

– Da. Kod nas ne postoji zakon koji bi obavezao poslodavce da vode rodno osetljivu statistiku. Iz postojećih evidencija moguće je doći samo do nekih podataka. Zavod za statistiku je dobio stručnu pomoć od Šveđana, koja bi ovaj problem rešila, ali nedostaju anketna istraživanja koja bi dublje osvetlila ekonomski položaj žena. Kao i uvek, limitirajući faktor su sredstva.

Kad je reč o političkoj participaciji žena, naša zakonska rešenja zapravo zamajavaju žene, jer šta znači 30 odsto žena na izbornim listama kad posle izbora partije prave izbor sa svojih lista ne držeći se tog procenta?

– U trenutnom sastavu Skupštine Srbije je 21 odsto žena, što s obzirom na ranije procente predstavlja napredak. Prvi problem je da nemamo mehanizam koji bi garantovao da će 30 odsto žena sa lista ući u parlament. Druga primedba, koja je po meni i značajnija, jeste da je reč tek o biološkom polu, a ne o ženama koje su rodno osvešćene i spremne da zastupaju glas žena.

Jedna od primedbi CEDAW komiteta odnosila se i na nedostatak mehanizama za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

– Eto, tu primedbu smo već eliminisali. Nakon poslednjih izbora uspostavljena je Uprava za rodnu ravnopravnost u okviru Vlade Srbije. Izabrana je zaštitnica ženskih ljudskih prava, odnosno jedan od četiri zamenika zaštitnika građana je zamenica za zaštitu ženskih ljudskih prava. Od ranije postoji Savet za ravnopravnost polova, kao i Odbor za rodnu ravnopravnost u Skupštini Republike Srbije. Postoje i na pokrajinskom i lokalnom nivou mehanizmi za rodnu ravnopravnost.

OSCE je svojevremeno, u petnaestak opština Srbije podržao stvaranje focal point kancelarija za rodnu ravnopravnost. Jedna od tih kancelarija, u Kikindi, je donela prestižnu nagradu za toleranciju svom gradu. Koliko znam ta kancelarija se ugasila. Kako stoji sa mehanizmima na lokalnom nivou?

– Nažalost, imali smo nekoliko inicijativa, ali nismo mnogo uspeli. U samom zakonu o lokalnoj samoupravi, pitanja rodne ravnopravnosti su prepuštena organima lokalne samouprave, a u ovima postoji veliki otpor, tako da su se neki od uspostavljenih mehanizama ugasili. Najviše što možemo da učinimo, jeste da afirmišemo tu ideju. OSCE je samo finansirao trening kadrova. Taj projekat je odavno završen. Sada pokušavamo da na nacionalnom nivou uspostavimo kontakt sa kancelarijama za rodnu ravnopravnost iz opština, mada nemamo nikakve ingerencije nad ovim mehanizmima. Naši odnosi funkcionišu na obostrano izraženoj dobroj volji, a ne na odgovarajućim zakonskim rešenjima. Naše preporuke su upućene preko Stalne konferencije gradova i opština i preko mejling liste ženska posla.

Na čemu insistirate u saradnji državnih institucija u ostvarivanju politike rodne ravnopravnosti. To je bila i tema okruglog stola održanog 22. oktobra ove godine?

– Okrugli sto je bio veoma uspešan. Insistiramo da dođe do vertikalne saradnje, da se povežu svi nivoi delovanja – od opština do nacionalnog nivoa, ali i da ta saradnja teče horizontalno – to jest da svako pitanje bude i rodno osetljivo tretirano. Tek ovakvim prilazom se može stići do rodne osetljivosti i ravnopravnosti. U suprotnom će takozvano žensko pitanje biti getoizirano, a iz minulih vremena znamo da se iz geta ne menja položaj žena.

Da li Uprava na čijem ste čelu može da dođe do podatka o uspehu na kraju školske godine, na različitim nivoima obrazovanja koji pokazuje rezultate dečaka i devojčica? Moja slutnja je da ženska deca imaju znatno bolji uspeh u školi, a da diskriminacija nastupa kasnije?

– U nacrtu strategije insistiramo na rodno osetljivim podacima. Uspostavili smo od skoro i saradnju sa Ministarstvom obrazovanja. Nije jednostavno doći do pravih podataka. Slažem se da je uspeh devojčica u školi bolji. To uostalom pokazuju i svetske statistike. Problem je da devojčice ranije prestaju sa školovanjem i da ih ima manje sa porastom nivoa obrazovanja, kao i da muškarci biraju lukrativnija zanimanja. Feminizacijom jedne profesije, profesija gubi prestiž. To se dogodilo sa medicinom i sudstvom.

U samoj upravi pokušavamo da približimo pitanja rodne ravnopravnosti ljudima koji donose odluke na nekom, recimo, srednjem nivou, kako bi im bilo jasno na čemu insistiramo. Reč je o načelnicima odeljenja. Edukacija i seminari koje smo sprovodile tokom cele tekuće godine, uz ko-finansiranje UNIFEM-a, ima tri dela. Prvi se odnosi na pojam rodne ravnopravnosti i razbijanje stereotipa. Drugi prezentuje CEDAW konvenciju, dakle pruža informacije o tome šta je rodna diskriminacija i kako je eliminisati. Treći deo se tiče rodnog budžetiranja. Za početak bi trebalo bar da uradimo rodnu analizu postojećih budžeta. Te treninge je do sada prošlo 250 visokih državnih službenika.