Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar MarkovićO platama i najcenjenijim poslovima u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali i o proslavi romske slave i praznika, tetka Bibije, pisali su jugoslovenski predratni listovi „Vreme” i „Pravda”
Dnevni list „Pravda” prenosi tekst britanskog časopisa „Parade” koji se bavio pitanjem velike zarade uz minimalne napore, pre svega u kontekstu različitih profesija koje takvu zaradu omogućuju.
Na prvom mestu najisplativijih poslova našli su se džokeji koji su zarađivali i do 10.000 funti sterlinga, a dnevno su radili svega tri sata.
„Prema tome, džokeji mogu sa dvadeset godina da nagomilaju veliku imovinu i na siguran način obezbede svoju starost. I za to vreme imaju da vode samo jednu brigu: da paze na težinu svog tela.”
Na listu su dospeli i fudbaleri, igrači kriketa, ali i stjuardi na luksuznim brodovima. Dok se fudbalerima plata kretala od 6 do 800 funti, stjuardi nisu imali toliko veliku platu, koliko su im napojnice, bakšiš koji su dobijali od bogatih putnika, bile visoke. Među dobro plaćenim pronašli su se i hotelski portiri, ali i frizeri iz Londona.
„Poznata je stvar, da su filmski starovi (zvezde) i pozorišni glumci oduvek bili odlično nagrađivani za svoj rad. Oni sa prilično malo rada zarađuju basnoslovne svote. Za nekoliko godina se oni lako obogate i posle bezbrižno žive, ne radeći ništa.”
Kao najrentabilnija profesija ocenjena je upravo advokatska. Smatralo se da je jedan barister, vrsta advokata u Ujedinjenom Kraljevstvu koja sme da zastupa stranke pred takozvanim višim sudovima, mogao zaraditi i do 20.000 funti sterlinga godišnje.
Visoke prihode sebi su obezbeđivali i zaposleni u različitim granama trgovine, među kojima su najbolje zarađivali trgovački putnici i agenti koji nude duvanske proizvode. Vešt posrednik osiguravajućeg društva mogao je lepo da zaradi, ali i trgovci ribom koji bi pored tog osnovnog posla otvorali i riblji restoran gde su sebi stvarali prostor za plasiranje robe. Krojači su takođe bili cenjeni.
„U poslednje vreme se primećuje, da se u Engleskoj ljudi s akademskom spremom slabo cene i veoma rđavo nagrađuju za svoj posao. Inženjeri, profesori, apotekari imaju prilično male prihode.”
Pored toga što su plate u krugovima inženjera, profesora i apotekara bile male, tržište je bilo u jednom momentu prebukirano njihovim prisustvom, te su mnogi dugo čekali i na te, male, prihode.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Pripadnici beogradske romske zajednice proslavili su, uz mnogo buke i veselja, svoju zaštitnicu, tetka Bibiju, prenosi dnevni list „Vreme”. Od 1889. godine tetka Bibija se u krugovima romske zajednice obeležava kao slava.
„Pre sto godina beogradski Cigani su poverovali da će ih Bibija ‘tetkica’ zaštiti od kuge i kolere. Od tog vremena ona je (proglašena) zaštitnicom svih beogradskih Cigana.”
Na placu u ulici Gospodara Vučića okupili su se brojni pripadnici ove zajednice. Deca su vikala i jela, stariji su pili i pevali. Šarene, svečane toalete dale su posebnu notu ovoj proslavi.
„Šarene suknje, čupave glave, prave ženske bunde, glaze rukavice, sve se splelo u jedno veselo slavsko raspoloženje, koje se razlikuje i po srdačnosti i po načinu od ostalih slava.”
Glavni utisak, na autora teksta, ostavio je upravo taj muzikalni jezik, te srdačnost koju je osetio kada su ga ponudili rakijom na tom, njemu zasigurno nepoznatom, ali prijatnom, „istočnjačkom” jeziku.
„Govori se obično, o Ciganima da su lukavi. A eto, sad ih čovek vidi pred sobom sve, vesele i neskrivene, jedne pred drugima, i reklo bi se da su to najneposredniji ljudi na svetu, ljudi koji imaju najviše entuzijazma. ”
Nakon što sveštenih iseče kolač, svečar, odnosno onaj koji slavi slavu, kadionicom okadi spomenik palih romskih boraca, dok ga je pratio tihi žamor molitvi koje izgovaraju prisutni, svako za sebe, a svi zajedno.
„Ende Bibijano sastipe! (Pije u Bibijino zdravlje!). Uzvik se ponavlja nekoliko puta. On je znak da počinje pravo veselje. On je znak da su svi svečari verni i odani svojoj Bibiji ‘tetkici’.”
Veselje se, čak i pored vremenskih nepogoda, nastavlja do kasno u noć.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
