Profesor Filozofskog fakulteta: Deca koja žive u siromaštvu imaju veliku verovatnoću da kao odrasli ostanu siromašni

Kako je objasnio u serijalu razgovora Stigma o diskriminaciji, siromaštvo je posledica ogromnog društvenog raslojavanja, koje pravi veliku razliku u šansama za decu.

“Deca nisu birala da li će da budu rođena u siromašnoj porodici, u porodici obrazovanih roditelja, u gradu gde postoji dobra ili loša škola”, kazao je Baucal.

Kada je reč o empatiji vršnjaka, ona je naglasio da empatija među njima postoji na određenom nivou, ali da često i oni postupaju diskriminatorno prema siromašnoj deci.

“Često nemaju osećaja kako druga deca mogu da reaguju na određene komentare i šale. Nekada čak njima bude i zanimljivo kada nešto urade i kažu, a neko drugi se povredi, kao da još nemaju osećaj za druge ljude”, napomenuo je Baucal.

Prema njegovim rečima, deca ne mogu imati osećaj za takve društvene dimenzije problema, već da se ona ugledaju na odrasle.

“Deca nama nisu problem, jer su deca svuda ista, pitanje je kako mi odrasli, škola, nastavnici, roditelji, pomažemo deci da ne reaguju pogrešno prema svojim drugarima”, rekao je Baucal.

Smatra da svi imaju svoju ulogu u vaspitanju dece da razviju empatiju prema drugim ljudima.

Baucal je naglasio da je potrebno razviti kod dece određene vrednosti, koje ne bi trebalo da budu bazirane na materijalnom posedovanju, već na drugim vrednostima koje prepoznajemo u društvu.

Osvrnuo se i na izazove, koji su aktuelni među decom, a odnose se na procenjivanje vrednosti garderobe i asesoara dece, rekavši da je i to posledica ugledanja na odrasle.

“Mislim da tu deca samo primenjuju ono što vide od nas odraslih. Mi smo stvorili društvo u kojem je izgled osnovna dimenzija ljudske vrednosti i koliko ko ima, što možemo da vidimo u medijima i rijaliti programima, gde se u suštini promovišu vrednosti da koliko imaš, toliko vrediš”, smatra Baucal.

Prema njegovom tumačenju, deca su ogledalo društva i, ako nam se ne sviđa i ako mislimo da nešto nije dobro za decu, prvo treba da razmišljamo o tome da menjamo društvo i da vratimo prave vrednosti u našu pažnju.

Prokomentarisao je i česte priče i inicijative za uvođenje obaveznih uniformi u škole, ukazujući da su one i u vreme socijalizma bile instrument koji je trebalo da sakrije tada već rastuće socijalne nejednakosti.

Ipak, naveo je on, iako uniforme na prvi pogled ne bi davale utisak o tome ko je siromašan, a ko nije, deca bi svakako znala ko ispod uniforme ima običnu majicu, a ko brendiranu.

Govoreći o tome da li negativni trendovi, kojima se ističu u prvi plan materijalne vrednosti dolaze izvan ovog društva ili se stvaraju u njemu, Baucal je odgovorio da su oba slučaja u opticaju.

“To naravno dolazi možda delom i spolja, jer postoje i druge zemlje, koje su takve, ali na kraju krajeva mi dizajniramo svoje društvo i svoj život, mi uvek donosimo neku odluku”, poručio je Baucal.

Zaključio je da spolja dolaze i dobre i loše stvari, a da je na nama da se ugledamo na dobre, a da izbegnemo negativne.