Profesor Hemijskog fakulteta objašnjava zašto je amonijak teže ukloniti iz vode nego iz vazduha

Posle prevrtanja vagon-cisterne teretnog voza kod Pirota gde je zbog curenja amonijaka 50 ljudi potražilo lekarsku pomoć zbog trovanja, a dve osobe su preminule, sinoć je došlo do curenja ove hemikalije iz auto-cisterne u Pančevu, ali je srećom 10 osoba samo lakše povređeno.

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže za Danas da je amonijak jedan od najvažnijih proizvoda hemijske industrije, a upravo ga zbog njegove velike primene dosta ima u transportu.

– Amonijak spada u kategoriju neorganskih industrijskih hemikalija. On je polazna sirovina za proizvodnju najvećeg dela azotnih đubriva, koristi se dosta u proizvodnji eksploziva, upotrebljava se u metalurgiji, pri dezinfekciji vode, u proizvodnji plastičnih masa itd. Nekada se privredna moć jedne zemlje merila prema količini proizvodnje određenih hemikalija, među kojima je i amonijak – navodi Jovančićević.

Do 1913. godine amonijak se dobijao u procesu koksovanja kao sporedni proizvod iz amonijačne vode i to je bio praktično jedini postupak za njegovo dobijanje.

U istoriju industrijske hemije je ušao 1913, kada je dobijen katalitičkom sintezom azota i vodonika na visokom pritisku i visokoj temperaturi.

– Bila je to prva sinteza u neorganskoj industrijskoj hemiji, koju su izvela dvojica nemačkih hemičara Haber i Boš, a neposredno nakon toga za ovaj naučni doprinos je dodeljena i Nobelova nagrada – navodi profesor Jovančićević.

On kaže da je amonijak gas vrlo neprijatnog mirisa, bez boje i da je veoma agresivan, zbog čega proizvodi jake posledice po čoveka ako dođe u dodir sa njim.

– To je vrlo agresivna hemikalija koja nagriza tkivo organizma. Koliku štetu će da napravi u organizmu zavisi od koncentacije, odnosno količine koja se udahne. Koncentracija od 10 do 30 procenata može da bude opasna po život i čak da dovede do smrtnog ishoda – ističe profesor Jovančićević.

On napominje da je amonijak opasan bez obzira da li će u životnu sredinu dospeti kao gas ili kao tečnost.

U kontaktu sa vodom amonijak stvara amonijum-hidroksid.

Profesor naglašava da amonijak kao gas ima viši nivo toksičnosti od amonijum-hidroksida, ali da je amonijum-hidroksid opasniji, jer ga je teže ukloniti iz vode nego gas iz vazduha.

– Gas amonijak bez obzira na svoju toksičnost može da se ukloni pod povoljnim meteorološkim uslovima. Jak vetar je svakako dobrodošao i može da doprinese da se vazduh očisti. Problem postaje mnogo veći kada gas amonijak dospe u vodenu sredinu i u njoj nagradi amonijum-hidroksid. On je jako mobilan i opasnost je utoliko veća ako dođe u kontakt sa vodama koje se koriste za proizvodnju pijaće vode – ističe profesor Jovančićević.

On dodaje da klasičan proces za proizvodnju pijaćih voda ne može da ukloni povišenu koncentraciju amonijum-hidroksida, već se moraju upotrebiti dodatne metode da bi se amonijak preveo u manje škodljiva jedinjenja.

Kao hemičar, Jovančićević preporučuje pojačanu aeraciju, koja je mnogo jača od one koja se koristi u rutinskim postupcima za proizvodnju pijaće vode.

– Sa takvom pojačanom aeracijom i pojačanom oksidacijom amonijak se može prevesti u nitrate, koji takođe nisu dobrodošli u vodi, ali su manje opasni od samog amonijaka – kaže sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, amonijak se najčešće transportuje auto i voznim cisternama, a kada se dogodi akcident, i kada amonijak dospe u životnu sredinu, on dobija status opasne zagađujuće supstance.

– Kada se transportuju takve hemikalije mere predostrožnosti moraju biti na ekstremno visokom nivou. Međutim, danas živimo u vremenu kada su narušene institucije sistema i u takvim okolnostima se ne poštuju zakoni, a najviše nepoštovanja propisa ima upravo u oblastima životne sredine i njene zaštite. Iz nepoštovanja zakona se javlja samovolja pojedinaca, koja vrlo brzo prerasta u bahatost. Odgovornost, koja je velika, pada na pleća, recimo, jednog vozača cisterne. U takvim okolnostima rizik se penje na ekstremno visok nivo – kaže Jovančićević.

Napominje da su u uređenim državama sasvim drugačije okolnosti. Tamo gde se zakoni poštuju i broj akcidenata je mnogo manji. A propisi podrazumevaju niz mera i kreću se od onih najbanalnijih kao što su poštovanje brzine i ispravnost vozila.

– Nije isto transportovati, recimo, mleko, mineralnu vodu, pivo, i, na drugoj strani, opasne hemikalije, kakav je amonijak – zaključuje sagovornik Danasa.