Profesor matematike uhapšen zbog kleptomanije

List Vreme pisao je o tome da samo devet država na svetu ima preko 50 miliona stanovnika.

U tih devet zemalja, prema pisanju lista Vreme, živi čak 80 odsto svetskog stanovništva, a njihova površina zauzima više od 70 odsto površine celokupne planete.

„Sam Nemački Rajh sa protektoratom zauzima 730.000 kilometara kvadratnih i ima 97 miliona stanovnika“, navodi Vreme i dodaje da isti broj stanovnika živi i u Francuskoj, s tim što je Francuska znatno brojnija kada se uračuna i stanovništvo koje živi u njenim kolonijama.

Od Nemačke i Francuske su po broju stanovnika veće samo četiri države – Britanska imperija, Kina, Sovjetska Unija i Sjedinjene Američke Države, dok preko 50 miliona stanovnika imaju i Italija i Holandija.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

U listu Pravda na današnji dan 1940. godine pisalo je o hapšenju profesora matematike za koga se ispostavilo da je kleptoman.

Hapšenje se dogodilo u Lisabonu, nakon što je jednom uglednom građaninu ukradena mašina za šivenje.

Nekoliko dana nakon krađe, on je otišao do obližnje antikvarnice i u uglu prostorije ugledao svoju mašinu, za koju mu je radnik rekao da je doneo jedan profesor matematike.

Pošto je profesor bio ugledna ličnost, policija je morala da bude delikatna kako ne bi došlo do greške, piše list Pravda.

Međutim, dok su istraživali profesorov stan svi su se veoma iznenadili. Naime, profesor je taj stan pretvorio u pravi magacin, u kom je skladištio brojne ukradene predmete.

Pronađen je brojni nakit, 200 časovnika, 100 srebrnih i zlatnih tabakera, a najveće iznenađenje je policajce sačekalo u spavaćoj sobi, gde su pronašli 1.000 pari skupocenih svilenih ženskih čarapa.

Nakon ovog otkrića, profesor matematike je uhapšen i psihijatri su dokazali da on boluje od kleptomanije.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“