Profesor o Vučićevoj tvrdnji da je kalcijum-karbonat pronađen u Srbiji: Ima ga u celoj zemlji, ne znam na šta je predsednik mislio

„Što se tiče kalcijum-karbonata predsednik je u pravu, stvarno nas je bog pogledao jer ga ima na celoj teritoriji Srbije, osim u ravničarskim predelima“, rekao je za Betu Simić koji se bavi istraživanjem ležišta mineralnih sirovina.

Dodao je da se svake godine otvori pet do deset ležišta kada se gradi put i da ne zna na šta je tačno mislio Vučić kada je rekao da je taj mineral pronađen u Srbiji.

Vučić je sinoć za RTS rekao „da će se za desetak godina pričati o tome koji će materijali da zamene litijum“.

„Jedan od njih je, mislim kalcijum-karbonat ili se slično zove i to smo pronašli u Srbiji. Kao da nas je bog pogledao“, rekao je Vučić i dodao da javnost želi da obavesti da je pre tri dana dobio informaciju da je u jednom od najsiromašnijih delova Srbije pronađeno veliko nalazište zlata.

Simić je rekao da se kalcijum-karbonat smatra vrednom mineralnom sirovinom, da je u širokoj upotrebi i uvek donosi dobit kada se radi sa njim.

Dodao je da nema tačne podatke o tome da li se kao sirovina izvozi, ali da misli da se uglavnom ne izvozi.

„Mislim da se kao sirovina uglavnom ne izvozi, izvozi se najviše u obliku kreča, ali ne i u ostalim oblicima, zato što se ne isplati, transport je skup, a krečnjak relativno jeftin. Možda se izvoze građevinska punila koja su skupa, ali to je u principu namenjeno domaćoj građevinskoj industriji. Ne isključujem mogućnost da se izvoze visokokvalitetna bela punila sa visokim stepenom beline“, rekao je Simić.

Simić je kazao da se svake godine otkrije nekoliko ležišta kalcijum-karbonata jer čim se najavi izgradnja auto-puta odmah se zatraži pet do deset novih zahteva za istraživanje.

Kalcijum karbonat kao mineralna sirovina ima široku upotrebu, zavisno od hemijskog sastava i fizičko-mehaničkih osobina i pojavljuje se u nekoilko oblika, kao arhitektonski kamen (mermer), kao krečnjak koji se koristi u cementnoj industriji, zatim se koristi u građevinskoj industriji i za oblaganje šina u železnici.

Simić je rekao da ne zna na koje je nalazište zlata mislio Vučić, ali da pretpostavlja da je reč o teritoriji između Vranja i Bosilegrada gde nekoliko kompanija istražuje teren.

U rudnim ležištima u Srbiji na oko 200 lokacija, prema proceni Geološkog zavoda Srbije, nalazi se oko 600 tona zlata. Trenutno ga iz rude bakra izdvaja jedino kineska kompanija Ziđin u RTB Boru. Najplemenitiji metal se izdvaja iz svih ležišta tog rudnika u Majdanpeku, Velikom Krivelju, Cerovu, Borskoj reci i Čukaru Peki, koje je otvoreno 2021. godine.

U većim količinama zlato se eksploatiše i iz koncentrata rude rudnika Lece na teritoriji opštine Medveđa, iako se tretira, prvenstveno kao rudnik olova i cinka.

Zlato se pojavljuje i u nekim rudnim telima rudnika olova i cinka Grot kod Vranja. ;Jedini pravi rudnik zlata gde je zlato osnovna sirovina je rudnik Blagojev kamen, blizu Majdanpeka, medutim nije u eksploataciji od 2000 godine.

Osim primarnih ležišta zlata u Srbiji su registrovana i ležišta u aluvijalnim nanosima reka Pek sa pritokama Todorova reka, Čubera, Brodica, Gložana, zatim Vlasine, Nere i Rasine, koja je najvećim delom potopljena akumulacionim jezerom, pa više nema veliki potencijal.

Celokupna količina proizvedenog zlata, prema srpskim zakonima, mora prvo da se ponudi Narodnoj banci Srbije, a slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, Ziđin bi mogao da traži dozvolu za izvoz, ali to se do sada nije desilo.