Profesori FPN: Praksa u Srbiji daleko od onoga o čemu učimo studente

Kako kažu za Danas, razlog podršci je što su praksa i realnost u Srbiji u ovom trenutku daleko od teorije demokratije koju predaju svojim studentima.

Ističu i da njihovi potpisi ne predstavljaju vid političke borbe, odnosno podrške nekoj političkoj opciji u Srbiji, već da se suprotstavljaju sistemu narušenih demokratskih vrednosti koje su očigledne u srpskom društvu.

Interesantno je da potpis podrške građanskim protestima dao i sam dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić, od kojeg juče nismo uspeli da dobijemo izjavu, jer se nije odazivao na telefonske pozive i poruke novinara Danasa.

Prethodni dekan ovog fakulteta, međutim, profesor Ilija Vujačić ističe za naš list da akademska zajednica ima autoritet znanja, razuma, istine, a da je poverenje stekla prednjačenjima u svim protestima od 1991. godine. „Zato je njena podrška, pa i direktno organizovano učestvovanje od presudnog značaja za skidanje mraka sa očiju“, napominje Vujačić.

Profesor novinarstva i prodekan za postdiplomske studije na FPN Veselin Kljajić objašnjava za Danas da je njegov lični motiv kao profesora novinarstva bio da stane u zaštitu profesionalnih standarda, ličnog i profesionalnog integriteta i dostojanstva struke a protiv medijskih progona.

„Sloboda medija je ozbiljno narušena, a javni medijski prostor zatrovan neargumentovanim i često primitivnim diskursom. Izostanak dijaloga i kritičkog mišljenja, zamenjen je neuljudnom i tabloidnom komunikacijom, bez presedana. Ugroženi su najelementarniji principi prava na fer informisanje i obavljanje novinarske funkcije i krajnji je trenutak da se o tome javno progovori. Bez toga su dovedeni u pitanje i gotovo obesmišljeni moji napori kao profesora da svoje studente učim vrednostima savremene medijske prakse i profesionalnog novinarstva pogotovo“, napominje Kljajić.

Profesor u penziji Čedomir Čupić kaže za naš list da najveću odgovornost za promene u jednom društvu, pogotovo u društvu gde su narušene demokratske vrednosti, snosi takozvana „elita znanja“.

„Kada se narušava politički sistem, prvi glas treba da pusti ‘elita znanja’, do čovek u tim trenucima pokaže i moć znanja i moć savesti. Kada imamo loše zakone, institucije koje su napravljene tako da u njima postoji mesta za zloupotrebe, to je zločin i monstruozno delo. Veoma je važno da u takvoj atmosferi akademska zajednica, pre svega mislim na Univerzitet u Beogradu i SANU, stanu na prvo mesto. Trenutne vrednosti u našem društvu su u velikom urušavanju. Samim tim, ova podrška nije ZA nekog ili nešto, već PROTIV narušavanja društva i države“, ocenjuje Čupić.

Profesorka novinarstva u penziji Neda Todorović kaže za Danas da je logično da Fakultet političkih nauka, koji hiljadama studenata u poslednjih 50 godina, predaje teoriju kako treba da izgleda demokratski sistem koji ima četiri stuba vlasti, reaguje ako u praksi to nije tako.

„Logično je da reagujemo ako su sva četiri stuba vlasti svedena na jednog čoveka, na parolu ‘država – to sam ja’. Želimo da se uspostavi pravna država sa svim institucijama koje su nezavisne jedna od druge i koje obezbeđuju sistem demokratskih vrednosti. Na Fakultetu imamo četiri smera – međunarodna politika, politikologija, novinarstvo i socijalni rad. Jasno je da studente sva četiri smera edukujemo o teoriji i tome kako bi ona trebalo da izgleda u praksi“, ukazuje Todorović.

Da je važno da se u ovim trenucima, kada građani i građanke na ulici traže da se poštuju njihova demokratska prava, oglasi akademska zajednica, smatra i profesorka Snježana Milivojević.

„Obradovala sam se kada sam videla da je ovoliki broj kolega i koleginica potpisao podršku, što daje jednu institucionalnu snagu. Budući da je reč o ‘školi demokratije’, nije bilo mnogo izbora, kada se građani i građanske za svoja prava bore na ulicama, te FPN kao institucija nije mogao da ostane izvan svega toga. Volela bih kada bi i u Beogradski univerzitet aktivno učestvovao u svemu. Mislim da je ovog puta protest još u fazi mobilisanja energije i da podrška akademske zajednice može biti katalizator da bude efikasnije organizovan“, ocenjuje Milivojević.

Profesorke istorije Ljubinka Trgovčević takođe ističe za naš list da je, jednostavno rečeno, veoma važno da se sada podrže građanski protesti, pogotovo što se oni organizuju protiv nasilja.

„Nasilje se povećava iz dana u dan, pogotovo prema političkim neistomišljenicima. Zamrla je kultura dijaloga. Svedoci smo da se predsednik države na oštar način i neprimereno funkciji obraća novinarima i političkim neistomišljenicima. To nije adekvatno funkciji predsednika, da daje ružne epitete i veliki broj građana naziva državnim neprijateljima. Kao istoričar, znam da kada počne nasilje i diskvalifikacija neistomišljenika da to može da se pretvori u neki profašistički model režima“, objašnjava Trgovčević.

Ona dodaje da ovo nije politička borba, za neku političku opciju, već da se ovakve pojave u društvu suzbiju i da se digne glas.

Profesor Miroslav Hadžić ističe za Danas da se ne može izmeriti uticaj podrške akademske zajednice protestima nezadovoljnih građana, ali da se svakako daje doprinos ili podsticaj građanima da razmisle gde i kako žive i da se upitaju kako to da promene.

„Važno je da intelektualci pokažu da su i oni spremni da u tome učestvuju, ali je opet to sve stvar ličnog izbora. To je pokazatelj početka izlaska iz apatije i osećanja bespomoćnosti. Pokazatelj da je Vučić dostigao klimaks, da ne može beskonačno dugo i snažno da jača“, navodi Hadžić.

Profesor u penziji Ratko Božović dodaje za naš list da profesija mora da brani sebe i da to ne sme biti mrtvo slovo na papiru.

„Stvarnost je strmeknula, ne može se više biti indiferentan. Različitost u mišljenjima je doživela totalnu satanizaciju. Ovo se ne može prećutati, jer je ovo što se dešava u suprotnosti sa naukom o politici. Ne možeš da se slažeš sa apsurdom. Na delu je pretpolitičko stanje u Srbiji“, naglašava Božović.

Nastavnica veština u penziji i novinarka Lila Radonjić kaže da je ova podrška veoma važna jer se do sada pokazalo da nemamo hrabrosti da se odupremo autoritarnoj vladavini u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu.

„Došlo je do toga da građani i opozicija nemaju pravo da kažu šta misle. Dužnost akademske zajednice jeste da se spreče pokušaji sprečavanja demokratskih vrednosti“, napominje Radonjić.

I profesor Slobodan Marković ukazuje za naš list da je veoma važno da akademska zajednica podrži građanske proteste, jer je akademska zajednica uvek bila glavni podržavalac liberalnih i demokratskih vrednosti u srpskom društvu, koje su sada dovedene u pitanje.

Profesor Ivo Visković takođe misli da mogućnosti za rešenje ovakve situacije u društvu leže samo na političkim subjektima koje su predstavljene u parlamentu, a da podrška akademske zajednice može samo da podstakne i inicira one koje su u političkom životu da neke stvari reše.

Nekadašnji dekan FPN Vukašin Pavlović, i potpisnik podrške, kaže za Danas da je oduvek smatrao da akademska zajednica mora da ima aktivan odnos prema društvu i da je takav stav imao i 1996. godine kada je bio dekan.

„Dobro je da veliki broj stane na stranu građanskih sloboda i demokratije u Srbiji“, kaže Pavlović.

I Đorđe Pavićević sa FPN smatra da je važno u bilo kojoj državi koja pretenduje da bude demokratska da sasluša glas akademske zajednice i da vlast ne može da govori u ime svih.

Docentkinja na FPN i ekspertkinja za etiku u medijima i medijsko pravo Jelena Surčulija Milojević kaže za Danas da je njen potpis pre svega glas za otklanjanje uzroka problema koji se na FPN godinama istražuju i na koje ukazujemo u njihovim naučnim radovima.

„Na predmetima koje predajem, moji studenti zaključuju da mi imamo solidne medijske zakone – koji se ne primenjuju, da imamo jako dobar Kodeks novinara Srbije, koji se svakodnevno bezobzirno krši, da postoji regulatorni okvir koji se tiče ponašanja medija u izbornoj kampanji, ali da se ta pravila ne sprovode gotovo ni u jednom segmentu izbornog procesa. Stoga je moja podrška stručna, a ne politička, usmerena ka hitnom vraćanju institucija u pravne okvire, omogućavanju njihovog nezavisnog rada, zaštiti i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, vladavini prava i zaštiti profesionalnih standarda u svim segmentima društva“, objašnjava Surčulija Milojević.

Spisak potpisnika možete pročitati na ovom linku.

Pravni fakultet priprema pismo podrške

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, i Pravni fakultet u Beogradu priprema pismo podrške građanskim protestima. Kako se navodi u preliminarnoj verziji teksta u koju smo imali uvid, odredba Ustava Srbije, prema kojoj „uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“, već duže vreme je mrtvo slovo na papiru, jer predsednik Republike daje sebi za pravo da najavljuje promene u krivičnom zakonodavstvu i kaznenoj politici (iako je to nadležnost Narodne skupštine, čl. 99, st. 1, tač. 7); da odbija ostavku ministra policije (iako su ministri za svoj rad odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini, čl. 125, st. 3); da „sa sigurnošću“ tvrdi da određena lica nisu krivičnopravno odgovorna (iako vlast presuđivanja pripada sudovima, čl. 143, st. 1); da daje izjave o napretku u istrazi (iako je prema slovu Ustava javno tužilaštvo državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, čl. 156, st. 1)