Foto: Z. S. M.
Ne smemo da dozvolimo da visoko obrazovanje (s)padne na niske grane, stav je sagovornika Danasa, profesora fakulteta Univerziteta u Kragujevcu povodom Predloga Zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju i najave dolaska predstavništva stranih fakulteta u Srbiji čije bi studenti bili finasirani, makar i delimično iz državnog budžeta.
Da je predlog Dopuna Zakona izuzetno loš i da će imati jako loše posledice po obrazovanje u Srbiji, a pogotovo po visoko obrazovanje smatra Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu.
Prvo je sporna sama procedura donošenja Dopuna Zakona bez javne rasprave.
– Drugi problem je što je Zakon u suprotnosti sa važećim propisima u oblasti visokog obrazovanja, koji ne sprečavaju strane fakultete da akredituju svoje programe u Srbiji. To je moguće pod istim uslovima pod kojim se akredituju i državni i privatni domaći univerziteti i fakulteti, ističe Marija Stanić.
Ovim predlogom, po njenom mišljenju, se strani fakulteti stavljaju u privilegovan položaj i uz to još treba da dobiju delimično finansiranje od strane države Srbije, koja već godinama ne ulaže dovoljno sredtsava za razvoj državnih visokoškolskih ustanova.
– Dakle, stranim fakultetima se bez ikakve kontrole kvaliteta omogućava da rade u Srbiji. Gledajući sve moguće liste na kojima se rangiraju univerziteti u svetu, četiri najveća državna univerziteta (u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu) su u prvih 5 posto svetskih univerziteta. Dakle, ogromna većina onih koji po predlogu Dopune Zakona mogu doći u Srbiju su mnogo lošiji od naših univerziteta, podseća dekanka Stanić.
Strani univerziteti mnogo lošiji od naših državnih
Najbolji svetski univerziteti nemaju praksu otvaranja predstavništava po malim zemljama.
– Oni su najbolji pre svega zahvaljujući kadru koji na njima radi, kao i opremi i laboratorijama koje imaju. Ja ne mogu da zamislim profesora za Harvarda koji će doći u Srbiju da drži predavanja u predstavništvu tog univerziteta u Srbiji. A ne mogu da zamislim ni da oni naprave u Srbiji laboratorije niti da kupe opremu koju imaju u svom sedištu. Poptpuno je nejasno ko bi radio na tim predstavništvima. Ja u ovom predlogu nažalost vidim mogućnost dolaska stranih fakulteta koji su mnogo lošiji od naših državnih, kao i od nekih naših privatnih, koji će bez bilo kakve provere kvaliteta u Srbiji otvoriti predstavništva i još dobijati novac iz budžeta Srbije, stav je ove naše sagovornice.
Činjenica je da svake godine određeni broj studenata iz Srbije upisuje strane fakultete.
– To su ili izuzetno dobri studenti koji dobijaju stipendije za zaista pestižne fakultete ili studenti koji imaju finansijske mogućnosti da studiraju u inostranstvu i oni sigurno neće ostati u Srbiji zato što su ovde otvorena nekakva predstavništva. Ovde pre svega vidim priliku za one studente koji ne mogu da upišu državne fakultete da o trošku budžeta studiraju na tim predstavništvima, kaže Marija Stanić za Danas.
Po njenom mišljenju ovo će se odraziti jako loše ne samo na naše visoko obrazovanje, već i na naš ceo obrazovni sistem, ali i na društvo u celosti, jer će nas lečiti lekari koji završe neka predstavništva, zgrade, mostove, puteve će projektovati inženjeri koji završe predstavništva i da ne nabraja dalje…
Da predložena zakonska rešenja mogu ostaviti dalekosežne posledice na domaće visoko obrazovanje, smatra i prof. dr Srđan Đorđević, vd dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, po kome bi bilo dobro uvažiti mišljenje Konferencije univerziteta Srbije.
– Ovako krupne izmene ipak treba da budu praćene stručnom raspravom koju bi organizovalo resorno Ministarstvo sa univerzitetima, uz dobronameran dijalog. Čini mi se da dobra volja postoji, samo treba uložiti napor da se organizuje takav dijalog u korektnoj i neispolitizovanoj atmosferi, kaže prof.dr Srđan Đorđević.
Da li ćemo i da vozimo levom stranom kao Britanci
Iza najavljenih, naizgled po broju članova minimalnih izmena Zakona o visokom obrazovanju (odnosno predlog Zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, a koji sadrži samo dva člana), po dubokom ubeđenju, dr Saše Jovanovića, vanrednog profesora Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu ne stoji nijedna dobra namera.
– U obrazloženju o razlozima za donošenje ovog dopunskog Zakona se na dosta, blago rečeno, paušalan način iznosi nekoliko argumenata, a sve u cilju navodnog unapređenja ambijenta visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Ono što je takođe indikativno je da se ove izmene, male po broju dopunskih članova, ali suštinski razornog karaktera po visoko obrazovanje na ovim prostorima, predlažu i ulaze u skupštinsku proceduru bez ikakve javne rasprave. Neko će reći – pa to su samo dva nova člana zakona… Da, mogao je da bude i samo jedan, npr. – ukida se autonomija Univerziteta. Takođe bez javne rasprave, zaboga zar samo zbog jednog člana, ističe ovaj naš sagovornik.
Pored namere, i sadržaj predloženih izmena je u potpunosti problematičan.
– Strane visokoškolske institucije ne bi morale da podležu procesu akreditacije našeg nacionalnog tela i samim tim svaki vid ili princip ravnopravnosti u jednoj tržišnoj utakmici bi bio u potpunosti narušen. To je, već nam je poznato iz nekih drugih oblasti i primera stranih investicija, stvaranje i priznavanje „države u državi”, nad kojom zakonodavstvo i institucije Srbije gotovo da nemaju ingerencije. Pritom se, neminovno nanosi šteta domaćim subjektima visokog obrazovanja, posebno u uslovima sve manjeg tržišta, odnosno broja potencijalnih studenata, kaže Saša Jovanović.
Uz termine podizanje kvaliteta i konkurentnost, neizostavno ide i ravnopravnost uslova, a nje u startu, od same akreditacije ustanove, po njemu – nema.
– Kada se pominje podizanje kvaliteta u pojedinim sferama života, putem povećanja konkurentnosti, pa kako da odgovarajućim ministarstvima nije palo na pamet da unaprede informativni prostor Republike Srbije, tako što će dodeliti i preostalu petu nacionalnu frekvenciju? Ili, u duhu predloga ovog Zakona, da na tržište informacija u potpuno ravnopravnim uslovima uvedu neke strane medije, sa čijim se uređivačkim politikama i profesionalnošću ne može tako lako manipulisati, navodi on.
Još jedan banalan primer, po Saši Jovanoviću, a u „duhu” predloženih izmena Zakona.
– Da se recimo u gradu Beogradu angažuje prevoznička firma iz Velike Britanije, gde su vozači naučeni, „akreditovani”, a vozni park prilagođen vožnji na levoj strani kolovoza. I država se u to neće mešati, neka oni voze kako su naučili u svojoj državi…, sarkastičan je Jovanović u svojoj izjavi za Danas.
Možda najskandaloznija namera zakonopredlagača, po njegovom mišljenju, je u vezi finansiranja iz budžeta Republike Srbije budućih studenata, takvih stranih, privatnih visokoškolskih ustanova, što je očigledna startna diskriminacija u odnosu na studente domaćih privatnih fakulteta.
– Da li je deo ideje da se i u ovom sektoru ide sa astronomskim iznosima subvencija za svakog zaposlenog u tim ustanovama? Da li će i ovde biti tajnih ugovora? Slična favorizacija stranih investicija i investitora je postala praksa u mnogim privrednim oblastima. Sa opet velikim upitnikom koliko su strani investitori zaista strani?, završava pitanjima Jovanović.
Na kraju, ukoliko se univerzitetska javnost u Republici Srbiji najozbiljnije ne suprotstavi ovom nedobronamernom i potencijalno katastrofalno štetnom predlogu, onda smo zaista, slično nečijem razmišljanju iz devedesetih godina, kao akademska zajednica na nivou zemljoradničke zadruge.
– Ili, drugim rečima, ne smemo da dozvolimo da visoko obrazovanje padne na niske grane, zaključuje on.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
